Ako je netko zakasnio na Rusalkin tulum povodom unaprjeđenja, bez brige.
TULUM JOŠ TRAJE, dva posta niže.
Svi mi imamo - svoje male i velike TAJNE.
Uživamo u njima ili - strijepimo da ne bi bile otkrivene.
A ponekada imamo i proturječna osjećanja: iako želimo da nešto ostane tajna, ipak nas "kopka" iskušenje da je (barem nekomu) otkrijemo!
Znate li priču O caru Trajanu i kozjim ušima?
Netko je saznao tajnu cara Trajana, naime car je imao - kozje uši.
Car mu je zaprijetio Ako odaš moju tajnu, odrubit ću ti glavu.
Onaj koji je znao Trajanovu tajnu dugo ju je držao za sebe, tamo gdje tajne i trebaju biti - u tajnosti.
No onda nije odolio - iskopao je duboku rupu i u nju šapnuo:
U cara Trajana kozje uši.
Potom je rupu zatrpao. I na nju navalio veliki kamen.
Mislio je da je tajna tu sigurna.
No, iz rupe, ispod kamena, iznikla je vrba. Pastir u prolazu odrezao je vrbovu grančicu i načinio sviralu.
Zasvirao je.
Svirka koja se začula zvučala je ovako:
U cara Trajana kozje ušiiiiiiiiii!
Ovakve priče najčešće imaju "naravoučenije" tj. pouku.
Pouka priče o tajnama, sviralama i kozjim ušima je: Zaklela se zemlja raju, da se tajne sve odaju!
Tako je to u pričama.
A u životu?
Naše tajne ponekada bolje čuvaju drugi (pravi prijatelji) nego mi sami.
Zato s tajnama i njihovim povjeravanjem - OPREZNO!