Ala ljudi moji nemogu virovat... ja zivin za tu subotu kad cu ga vidit... i cila sritna ka malo dite danas, razmisljan kako se moran skockat, kako cu pricat s njin.. ma kako cu ga samo vidit, i to mi je dovoljno.... a nakraju se swi ti moji snovi ruse... s time sta on kaze da nece doc jer mu je bolje uzac u aurore... i ja pitan ka zasto uvik izbjegava da se vidimo a reka je da cemo ostat super prijatelji... on mi otipkava sms „ti nisi normalna... sta ti sebi umisljas...“
Nemogu virovat da je takav... pa ja san najlipse trenutka svog zivota provela s njin... bija mi je bog,nesto najdraze na svitu, i on je prema meni bija predobaar... sta se desilo s onin starim ivanom... ja neznan di je nestao... al s njin je nestao i dio mene.....
I svaka ovakva situacija mene tjera naprid, da ga prestanen volit, da prestanen razmisljat o njemu... al isto tako me slomi do kraja kad se sitin sta smo sve zajedno prosli, a sad se tako ponasa... subota, a mene je totalno napustilo dobro raspolozenje... uopce ne zelin izac vani... jedino me jos moje prije uspjevaju kolko-tolko oraspolozit... ma neznan sta da pisen... LJUBAV BOLI...
Post je objavljen 19.08.2006. u 16:23 sati.