Pregled posta

[Trogir .. part three]

Malo sam odužila sa pisanjem svojevrsnog dnevnika - putopisa. Nema neke posebne isprike, nije da mi se išta dešava u životu, nije da lomim vani ili što slično pa da ne stižem..nego jednostavno LIJENA SAM DO BOLI! Svakodnevno se pržim na suncu i skačem po pijesku na plaži jer je eto ljeto za mene,sa današnjim danom, završilo! Noćas nema spavanja - pakiraju se stvari i ujutro kad sve bude gotovo kreće se u Zgb u pothvat koji se zove : Moramo srediti stan Stari i ja ćemo to majstorski odradit a onda ja ostajem prepuštena sama sebi u Metropoli i imat ću više vremena a manje lijenosti za pisanje a starci kreću na road trip do Boke Kotorske i nazad!!! he he he

Samo da ne krepam od dosade jer to mrzim

Nego..da nastavim...

*Dan 4. i što sve tamo ima*

Dana br. 4 je Ljubimac bija nabrijan da triba čim prije krenit za Split! Nikad nije bija tamo a fasciniralo ga je što u Knjizi Mudrosti o Dioklecijanovoj Palači piše čak na dvije strane Dan prije smo popamtili kad idu busevi oko 13h, no, opet, morali smo iz šatora krenuti već u 11.30?!? Ja sam tip koji kasni a ne koji urani skoro sat i pol? Al dobro....Došli smo na kolodvor oko 12.30h. Po rasporedu imali smo bus u 12:50, 13, 13:30. Ja sam htjela da se ide onim u 13h pošto je bio Autotrans ( držimo se ipak domaćih..). Nema buseva i nema. 13:30 i ne dolazi ni jedan od njih. 14h je i nema ni jednog od njih. Naravno da sam ljuta kad najbolje sunce propuštam za čamljenje na autobusnoj stanici? Hm...
U 14:30n stiže bus - Varaždinac, prepun. Ušli smo u njega misleći da će nas čika šofer uzeti i ako stojimo jer smo ipak samo dvoje. Kad ono, u tren oka napunija se cili bus i ljudima koji stoje. Doša je čika šofer i obračajući se meni reka da napustim bus da koj mi je k*. Kad je to ponovio i drugi put naravno da sam izašla, pokupila Ljubimca za ruku i šoferu se obratila da ću sa zadovoljstvom napustiti bus jer sam prva ušla i da takvim obraćanjem od mene neće dobiti ni kune(ipak, neću se vozit s nekim otesancima)!!! Naravno da je Ljubimac odma diga glas na mene da nisam trebala izaći iz busa kad smo jedini izašli. No, što reći..u Dalmaciji ljeti teško da će te naići na smirena vozača i da se drži do voznog reda pa nije ni čudo da se i to dešava.

Tek u 15h smo krenuli za Split. Stigli smo za 50min vožnje (a samo 24km?ja bi ih prešla u 10-12min) i to na stanicu Lokalnog (= busa lokalca) nešto izvan centra. Dolaskom ispred Dioklecijanove palače sa sjevera smo naišli na hordu turista koji glade prst Grgura Velikog. Čudi me da njegov palac još ima što zlata od tog silnog trljanja...hhhe Ljubimca je zateklo stanje Dioklecijanove Palače : "A to nije kao u Knjizi? Pa nje gotovo da i nema!!!!" Dakle, veliko razočarenje i moj još veći bijes! 4.ti put u Splitu, sunce već polako "umire" a ja nisam na plaži... Brzo smo "protrčali" ulicama i da se ohladimo, odvela sam nas u Dioklecijanove podrume. Ipak, to još nisam do sad posjetila pa da malo razvedrim i sebe pošto sam donedavno znala nacrtat Dioklecijanovu Palaču na milimetar u mjerilu Ulazak za studente samo 6 kn! Svaka čast! No, što se ima za vidjet? Samo ogoljeli zidovi onoga što je nekad bilo. A što je tu bilo? Pa Dioklecijanovi podrumi su zapravo prizemlje gdje se u Palaču ulazilo sa morske strane, a njegove odaje su bile na "katu".

Nakon podruma je uslijedila šetnja rivom i odmor za noge. Nakon odmora uslijedilo je daljnje razgledavanje Palače ( zapravo grada). Da razveselim Ljubimca morali smo se popesti na zvonik Katedrale iako je visok "svega" 60m a ja se bojim visina Penjala sam se i klela što zbog njega idem gore i što nisam sigurna kako ću sići dole Popeli smo se gore, puhalo je ko sam vrag. Stala sam uz jedan kut i čvrsto se držala! Svako malo sam proškiljila da vidim što propuštam od pogleda i cvilila zbog straha. Ljubimac je mislio da se zajebavam, al zašto bih? Ne volim gledati s visine i gotovo!

U 18h smo već bili premoreni i pomalo tužni i željni povratka doma. Otišli smo na kolodvor i još više se rastužili kad smo saznali da prvi slijedeći bus za Trogir ide tek u 19.00. Bilo je već i prošlo 20h kad je napokon bus došao a onda saznanje : tko nema kartu ne može u bus i informacija da su sve karte prodane! Fuck! No, ovaj put je čika šofer bija dobar i reka nam da neće biti problema da odstojimo. Super! Bila sam toliko umorna da sam u jednom trenutku vidjela kako se neki lik ustaje sa sjedala i primiće vratima gdje sam ja stajala, pa mu reko : " Vi sad izlazite?" A Ljubimac rika od smijeha i reče mi : " A šta mi ne idemo isto? U Trogiru smo! " Finalmente. Izlazak van Umornih stopala odcupkali smo još tih 2 km i došli u kamp. No, unatoč umoru trebalo se istuširati kriomice u Paviljonu...

Spavanje ko kokice već u 22h..umor je ipak umor!kisses

Post je objavljen 19.08.2006. u 01:28 sati.