Marketing
Daredevils
Sad sam se vratio iz vana, bio sa Zekom i Mirtom... Suuuper je bilo, išli smo na rolama (Mirta na Zekonom bikeu) do Mordora (
mazohizam) i do njihove škole (medicinska u Vrapču, doslovce u Žutoj kući!) i tam u dvorištu, di hodaju luđaci (slobodno svi uđu, niko te niš ne pita... mi smo tak projurili, portir nas je samo gledo... 
) počinju i podSljemenska brda, a gore je (konkretno) centar za ovisnost (he he) i do njega je asfaltirana cesta koja je poslužila kao savršeni tobogan! Koji rush of adrenalin kad se spizdiš s rolama odozgo, kotači se vrte, samo kaj ne ispadnu, role idu ljevo-desno, kočiš jer se usereš, ipak je to full brzo, na sredini je križanje s još jednom cesticom, pa moraš skočit s rizola i opet se popet, al kak juriš, ne stigneš, a još postoji i opasnost da ti od tamo naleti auto, a cesta pomalo krivuda, pa je ne vidiš cijelu... Iiideš, kak je super! 
Poslje (i dalje se mazohistički osjećamo) smo se preobuli u marte i išli još šetat, otpratit Mirtu do doma (Kustošija), nosio sam joj gitaru (akustičnu), kao, da joj pomognem, a zapravo sam se skroz cool osjećo onak s gitarom na leđima, killer na ruci, marte na nogama i sav u crnom...
Post je objavljen 17.08.2006. u 23:50 sati.