Samo prva tri dana... Sutra dobivate slijedeća tri dana... Enjoy... ;)
Prvi dan u Kalima...
Put do Zadra je prošao fakat OK. Sjedila sam kod neke šutljive ženske koja je jedva progovorila dvije, tri riječi... Uglavnom, kada sam došla u Zadar, dočekao me Željko i odvezao sa autom do trajekta pokraj kojeg su me čekali striček Slavo i teta Mira. Još nisam mogla vjerovat da vidim more, da ga osjetim... Taj miris... Onda smo došli u Preko. Striček Slavo nas je otpeljao sa autom do Kali. Kada smo bili već blizu, osjetila sam neku čudnu vibru. Srce mi je počelo brže kucati... Krenuli smo prema domu i odjednom čujem motor... RUMA!!! Aaaa, pustio si je kosu, i Isuse Bože... Sva sam bila u šoku. Prošli smo pokraj košarkaškog terena i vidla sam hrpu ljudi, a uz to i dečkiju. Bit će zanimljivo ove godine... Malo mi nedostaje Matej ali izdržat ću... Pojela sam jako fini ručak i sada sam završila sa raspakiravanjem... Teta Nela je nazvala Eneu da dođe kod nas poslje ispovijedi. Weee! Joj kako mi je bilo drago kaj ju vidim... Odma sam joj predložila da se prošećemo do Batalaže... Ali kaj je najgore, nije NIKOG bilo... Probala sam prvi put u ovoj godini more i bilo je toplo kao pišalina... Haha. Krenule smo prema domu i košarkaškom terenu i vidim ja hrpu dečkiju kako treniraju. Ja sam samo škicala da vidim dal je ON tamo. Nije bio. Vidla sam samo motor od starijeg mu brata. Znači možda je čak bio na onim skalama (stepenicama). Počela sam šprehat kualjski. Nadam se da nekom ne smeta. Pazi ovo, ja pišem svoj dnevnik na moru, i onda pitam jel nekom smeta, đizs. Jelena mi se javila. Našla je nekog lika koji je isti Antonio. Drago mi je zbog nje. Idem spavat u 10 sati jer sam crknuta. Btw. Spavam u Dariinoj sobi. Fakat je lijepo. Veliki pozdrav! =)
Drugi dan u Kalima...
Evo mene ljudi moji. Probudila sam se sama, ravno u 7 ujutro. Naspavala sam se ali sam malo gladna. Nedostaje mi Matej. Sada je pol 8 i idem se polako oblačit i to sve... Neznam dokle ću bit ovdje, mislim u Kalima. Ja bi doma nakon 10 dana... Idam sad lagano, vraćam se poslje... Išla sam sa tetom Mirom u dućan da joj pomognem nosit stvari, ipak sam ja dobra dušica pa uvijek volim pomagat, NE. Prije ručka smo otišli u Kukljicu, jer je tamo onaj njihov praznik Gospa Od Sniga. Tamo smo bili do pola 2, i onda sam naglo ogladnila. Ručala sam, malo se odmorila, pa sa stričekom Vladom sa brodom na Školj. Kada smo išli prema brodu, čula sma motore. Stariji Buovac i njegov frend. Aaaaaaa. Nakon 5 sec čujem i drugi motor, ono, «moj» Buovac, Pero. Ostala sam bez riječi... Samo sam se ukrcala u brod i krenuli smo prema Školju. Okupala sam se 2 puta i krenuli smo natrag da bi ja stigla na Streetball. Vratili smo se na kopno i krenuli prema Batalaži da odemo na piće. Dok smo prolazili tamo, nešto me vuklo da pogledam lijevo. A vidiš ti lijepo lijevo, dva metra od mene, BUOVAC. Smješka mi se, ali, naravno da me ne pozdravlja, jer me brijem nije prepoznao. Ja, glupača, samo gledam u pod i smješim se. Došla sam doma, istuširala se i spremila za Streetball. Fakat sam bila zadovoljna sa svojim izgledom, mda, inače nisam. Čak mi je i teta Mira rekla da sam potpuno druga osoba... Krenula sam prema domu, a ono niti muzike niti ničega. Nije bilo žive duše. Samo su dečki trenirali. Šteta, pomislih i vratih se doma smrknutog lica. Ići ću sa stričekom Vladom i tetom Nelom u Kukljicu na feštu. Tamo sam vidjela Doru, Stefani, Moniku i Rina ali nikome od njih nije bilo stalo kaj sam došla. Svi su gledali svoja posla. Uglavnom, nakon 10 minuta su se svi pokupili i otišli doma a ja sam ostala sama za stolom sa Željkom i Gordanom. Cijelo vrijeme sam šutila i dopisivala se sa Matejom. Taj dečko mi tako nedostaje da ću umrijet ako se ubrzo ne vratim u Zagreb. Sve u svemu bilo je pakleno dosadno. Cijelo vrijeme sam se s njim dopisivala i slušala Danijelu Martinović u prvim redovima. Njezine rječi su me skroz dotukle i htjela sam se samo maknut negdje daleko uz more. Sjela sam uz rivu, Matej mi je rekao da mu je drago kaj me ima. I meni kaj imam njega. Ugl. Streetball počinje sutra. Samo da prođe košarka i ja bi doma. Cijelo jebeno vrijeme šutim. Zaboravit ću kak se komunicira sa drugim ljudima... Haha. Išla sam spavat tek u pol 2. Bila sam full umorna. MATEJ NEDOSTAJEŠ MI I VOLIM TE...
Treći dan u Kalima...
Probudila sam se u 10 sati. Jebiga. Pojela sam mlijeko i kekse i počeo me bolit trbuh kak mene zna bolit. Ma živo sranje. Ležala sam čitavo vrijeme do ručka. Pojela nekaj malo i sad opet ležim. Stalno me muče. Traže od mene da radim sada matematiku! Ja fakat nemam volje a i NE ŽELIM!!! Sad su mi banuli u sobu i pitali dal idem na kupanje. No way, baby. Ležim, ležim, i ležim do 4, pol 5. Onda se počinjem spremat za Streetball.
P.S. Buovac je full slatki. Jebemu. Nije fer.
Mda. Nakraju nisam ležala nego sam išla na kupanje na Školj. Bilo je ok. Okupala sam se 2x i sunčala. Brijem da sam dobila boju. Oko pol 6, 6 smo se vratili doma. Ja sam se brzinom munje spremila i otišla na Streetball. Taman sam došla na utakmicu PANTERE-KLOŠARI. A ono vidiš Buovca na metar i po od mene. Prekrasan je... A tek kad se smije... Aaaaa. Cijelo vrijeme sam gledala u njega. Brat mu je igrao u starijim Panterama. Joj, joj. Ivan... Imao je onu istu pederastu frizuru od prije godinu dana. Jbg. Ali mlađi mu brat, ajme... Mljac. Nisam ga se mogla nasititi gledati... Malo kasnije su oni otišli na Batalažu, a ja sam ostala na još jednoj utakmici i otišla jest jer sam bila full gladna. Kad sam se vratila, našla sam ga na starom mjestu od prošle godine. Ma... Nebi ja bila ja, da mu nisam poslala sms. Pošto mi na zadnju poruku iz Zagreba nije odgovorio mislila sam da je promijenio broj, ili mob... Ali... Nije... taman sam mu poslala sms, a on je izvadio mob iz džepa. Weeee. Počeli smo se dopisivat i služio se s tim da se ove godine upoznamo pošto se prošle nismo stigli. Ja sam ostala u šoku. Kad sam ga pitala kad ćemo se naći i di odgovorio mi je da mu pošaljem sms sutra pa ćemo se dogovoriti. A sada na spavanje, laku noć... Nedostaješ mi Matej... =)
Nastavak slijedi sutra...
Post je objavljen 16.08.2006. u 12:14 sati.