Nakon svega što se događalo prošlih tjedana, ne znam hoće li Hogwarts nastaviti s radom, ali nadam se da hoće… A i da hoće, nastavit će bez mene. Mala Barnesica je ubijena, mali Malfoy je izbačen iz škole... Dosta se toga dogodilo. Svi ispituju sve učitelje, učenike, duhove, ma sve redom. Znam da sam kukavica ako odlučim dati otkaz, ali sam to odlučila, i ništa me neće spriječiti. Danas nisam imala nastave, pa sam odmah ujutro, oko pola 7, spakirala sve stvari. Dok sam pakirala, plakala sam. Odjednom su se otvorila vrata i u učionicu je ušla Jennifer.
Jenn: Šta ovo znači?
ja: Koje?
Jenn: Mary… Nije vraga d…da… DA ĆEŠ NAS NAPUSTITI???
ja: Da, hoću…
Suze su lile niz moje lice…
Jenn: Kada to namjeravaš reći Lari?
ja: Sad.
Jenn: Jel ti shvaćaš što ti radiš sada? Odlaziš iz škole, a nije prošlo ni mjesec dana!
ja: ZNAM! Nemoj mi to nabijati na nos.
U učionicu je uletio, ni više ni manje, nego Harry Potter. Nisam ga imala prilike slušati na mojim satovima, jer nije htio upisati Bezjačke Studije.
Harry: Profesorice Matthews?
ja: Reci, Harry…
Harry: Smijem li pitat što ovi kovčezi znače?
ja: Ono što i misliš, Harry. Odlazim.
Harry: Ne smijete otići, profesorice! Znate li što to znači?
Jenn: Bravo Harry. To sam i ja upravo rekla!
ja: Oprostite, ali se trebam pakirati.
Oboje su me pogledali ljutitim pogledom. Harry mi je uručio pismo koje mi je poslala Lara. Rekla je da se moramo brzo naći u njezinom kabinetu. Otišla sam do nje. Pokucala sam na rata i ušla.
Lara: Mary… Vidim da ti je Harry uručio pismo.
ja: Da, je. Zašto baš on?
Gledale smo se neko vrijeme.
Lara: Kvragu, još uvijek si izvrstan oklument.
ja: I ti isto. Htjela sam razgovarati s tobom, u vezi mog posla. Lara, PRESTANI MI KOPATI PO MISLIMA!
Lara: Dobro, ne moraš povisivati glas na mene. Da, šta si htjela reći?
ja: Dajem ostavku!
Lara: MOLIM??? Jesam ja to dobro čula?
ja: Da, odlično si čula. Ne želim više ovaj posao. Ne trebam ga. Mogu naći još stotine boljih poslova od ovoga.
Lara: Ne zanima me. Tvoja se ostavka odbija.
ja: E pa neće to tako. Odlazim…
Odjurila sam do Crnog jezera. To mi je bilo najdraže mjesto u cijelom Hogwartsu. Došla sam i samo se srušila. Plakala sam. Nisam si mogla pomoći. Lagala sam Lari u vezi posla. Nigdje nisam mogla naći posao, jer je posao profesora u Hogwartsu najbolji mogući posao, a ja sam ga odbacila. Znam da ću se ubrzo pokajati što sam to učinila, ali nisam više mogla biti ovdje, previše me toga iz prošlosti proganjalo. Dugo sam sjedila na travi i plakala. Ustala sam se kad sam vidjela da neki učenici sedme godine Gryffindora dolaze do Crnog jezera. Budući da je svih ovih listopadskih dana bilo jako hladno, danas barem nismo morali nositi šalove, pa su neki iskoristili to vrijeme i izašli se prošetati. Prepoznala sam Harryja, Hermionu i Rona.
Harry: Oprostite profesorice…
Ja: Reci…
Harry: Jeste li razmislili ili stvarno odlazite?
Ja: Nažal…
Hermiona: Meni je strašno žao što nisam nastavila s Bezjačkim studijima.
Ja: Meni je isto žao što niste na mojim satovima.
Harry: Možete li mi odgovoriti na pitanje, profesorice?
Ja: Nažalos, Harry, moj odgovor je da. Odlazim.
Udaljila sam se od njih. Čula sam kako je Harry rekao da je šteta, da sam mu se baš dopala i da je znao da sam takva, da bi upisao Bezjačke studije, na što su Ron i Hermiona jednoglasno odgovorili da bi i oni upisali. Obrisala sam suze i hrabro (koliko sam mogla) krenula prema dvorcu. Kad sam se spremila, otišla sam do Lare da joj kažem da odlazim. Na putu do nje mi se zacrnilo i samo sam se srušila…