MANASTIR KRUPA
...U Krajinu se vise ne odlazi da se uziva u ukusima njene blagoslovene hrane,nego da se ratuje.U manastirima se ne divimo freskama i bogatstvu riznica.Riznice su preseljene na sigurnija mesta,da ih ne opljackaju neprijateljske vojske koje se poput jata gavranova zalecu u nase krajeve.U manastir se ide na molitvu uoci odlaska na prvu liniju.
Kninska pijaca je opustela i osiromasena.Pokraj kamenih tezgi stoje nemo zene ubradjene u crno.Pred njima samo dva-tri venca cesnjaka ili tegla meda od zalfije.Nikome nista ne nude.Stoje sa praznim pogledima zagledanim s onu stranu zivota.
IPAK,VISE NEGO IKADA POSTAJEMO SVESNI VREDNOSTI OVE ZEMLJE KOJU HOCE DA NAM OTMU.TEK SADA,KADA ZAUVEK MOZEMO DA JE IZGUBIMO,POSTAJE NAM JASNO PROKLETSTVO IZGNANSTVA ONIH STO SU JE NAPUSTALI,ODLAZECI U DALEKE PREKOMORSKE ZEMLJE BLAGOSTANJA...
(Momo Kapor-"SMRT NE BOLI")
Post je objavljen 14.08.2006. u 18:05 sati.