Uvik san tija, sa malo rici, puno tega rec,
Da me upamte svi dragi judi i kad gredu lec,
Uvik san tija da budem kisa i murtila cista,
Uvik san tija otic daleko iz svoga mista.
Moje su zelje drugom veselje, mene nisu tile,
Sve moje snove, teske su rici unistile,
Ugodit svakom moga san ja, i ucinija...
A za me nema sad nikoga da mi ruku da.
U bilu noc,u litnju noc, kad zaspe svit,
Narestu krila i to me drzi svih ovih lit',
I onda disem kako ja ocu, dok spava Split,
Drugacije moga bi umrit...
Trideset sesta skoro je svoje pojila mrve,
Ko mi je kriv sta nisan zna sve iz ruke prve,
Nebi mi bilo za' sta san pa, za' za sve rane,
Bar da se nadam, procvitat ce ove suve grane.
U bilu noc, zvizdanu noc, kad zaspu svi,
Drze me budna molitve stare, imam ih tri,
Drsce mi tilo, napokon more srce da bira
A to je jubav, nada i vira...
Post je objavljen 09.12.2006. u 10:49 sati.