Hvata me neka depresija
Ajme....Neznam zaš ali tak sam izgubila volju za sve....sve mi zasrano....I ide mu na kurac kod ljudi kad me zajebavaju kakvu ja to glazbu slušam....boli ih kurac..ja slušam što je meni dobro i nema šanse da počnem neš drugo slušat samo da bi me drugi ljudi prihvatili...Eno čitam Elin blog i vidim da je i ona u velikom bedu..a Elo možda je to samo jedna od onih faza koje trebamo proć...Evo danas je tak čudan dan...neki čudni razgovori i tak...još kojih dvadesetak dana i dođe srednja...nova škola...novi ljudi...nadam se da ću samo nać nekog u razredu s kim ću moć pričat...ali ono baš pričat....i eto sad napravim taj blog i neda mi se niš pisat...dosadno mi je..skinula sam si neku pjesmu od Tacking back sunday...baš je umirujuća....zove se Divine Intervention....baš paše mi nekak....Obožavam glazbu i ne mogu bez nje...da nema nje u svijetu kak bi to sve bilo u kurcu...očaj....a po elinim postovima izgleda mi ko da je izgubila nekog.....e to je stvarno užas..izgubiti neku osobu do koje ti skroz stalo..i nikad više,iako tu osobu ipak još volite nemožete ponovo biti skupa jer....jednostavno je pre čudno i više nije onaj osjećaj isti...i eno sad tamo neš pričaju da će doć kraj ovom svijetu...i jebote onda si razmišljam kako me sutra možda ne bude....nikad ne znam koji će mi dan bit posljedni...a najtužnije je što nemaš onda s kim provest te zadnje trenutke kao ja....ili te te osoba ne voli ili je previše složeno..to bi eto bio slučaj kod mene..heh..eto i ja se sad tražim i tak mi fali ta osoba....do koje mi je tak stalo..i neznam...osjećam se ko da ću svaki tren puknut..ali to je vjerojatno jedan od onih dana kad ništa nije kako bi trebalo biti...sve je zasrano i eto sad kad čitate ovaj post izgleda ko da sam u nekoj depresiji..ali eto možda i jesam...neznam nekad si samo pustim muziku i dođe mi da plačem..neznam...i onda se isplačem...sve izgleda nekak čudno i smušeno..ali dođe još jedno sunčano i svježe jutro pa se bolje osjećam...neznam..eto meni tak fali ta osoba znam da ju nikad ne budem imala..ni niš..ali eto možda jednog dana...i što je još najgore bojim se reći toj osobi što osjećam jer se bojim njegove reakcije....bojm se što će mi reći,da li ću se poniziti...a možda ta osoba osjeća isto..ali to su tak male šanse...pa onda ništa..Eto sad tu neku dramu pišem i zvuči otrcano..ali eto i meni dođe da se ponekad ispucam kao sad...eto to bi bilo dosta za danas od moje depresije malo sam previše napisala,ak vam se neda čitat ko ga jebe nemorate.....ali eto samo se treba iskoristit svaki trenutak s voljenom osobom i reći toj osobi što oosjećamo dok ne bi bilo prekasno....i malo previše puta sam koristila eto.....E da i skinite si pjesmu American Love od Haste the day..preljepa pjesma pogotovo ono pred kraj....I dobra je The Last Goodbye,vjerujem da ih ima još puno dobrih ali te sam uspjela sad preslušat....Neki dan sam si s nekog cd-a prebacila tak neke grupe poput Haste the day..predobri su i tip ima predobar glas...pa Johnny Truant,Misery Signals,i Stars are Falling a tko voli Underoath sviđat će mu se i Stars are Falling...ajme kako je dobra ta pjesma American Love...skinite..vjerujte mi,nećete požalit....bye
Post je objavljen 13.08.2006. u 20:40 sati.