Što reći kada dobijete bezbroj poruka, poziva "upomoć", žaljenja za nedoživljenim trenutcima.... poziva na phone sex .... dugosatne razgovore o slomljenom srcu (na pola - kako on to kaže), o šetnjama, o sastancima (kod 9-tke) - o mojih 3 min kašnjenja i o njegovih 15 min ranjenja; o trčanju u zagrljaj, o ljubljenju ispod dunje, o kasnonoćnim sastancima u njegovom kvartu....
Kako je to bilo davno (i tako bezbrižno).
Što reći ako je to netko jednom jako važan... sada tuđi (i zaboravljen).... netko srca kamena (čije sam ja okamenila, ili tako on kaže).
Moram priznati da ga nikada nisam zvala ljubavi, da sam bila hladna i zahtjevna; da je na štakama po snijegu hodao do mog kvarta - udaljenoh 20-ak minuta hoda (zdrave osobe) samo jer sam se naljutila.
Moram priznati da me je volio, i još na neki način jako voli i da to nisam zaslužila... i da sam bila kuja.
Moram priznati da me nitko tako nije volio.....
Stoga... sorry ako ti je zbog mene srce kameno.
Post je objavljen 13.08.2006. u 12:51 sati.