Marketing
Potraga, pronalazak i Tabasco
pazite ovo. prije nekih par tjedana, reče meni stari da odem pokositi travu. pošto sam već bio sjebao motornu kosilicu tako što sam naletio na metalnu posudicu u travi, ošo sam potražiti ručnu kosilicu, onu što imaju oni ljudi kad kose travu po parkovima. i jel, odem ja u podrum i počnem tražiti. naš podrum je inače mjesto koje bi bez problema moglo popuniti neku antikvarnicu u Milanu. i tek ja ugledam nešto zamotano na jednom stolu. probijajući se do stola, našao sam jednu staru pokidanu električnu gitaru, pancirku i šljem, a da ne govorim o posudama s masti. i dođem ja do stola i uzmem stvar zamotanu u krpe, misleći da je kosilica. uzeo je u ruke i gledam... nešto mi je mala. razmotam ja stvar kad ono... malokalibarska puška s optikom. o matere ti... pa šta to tu radi pobogu?! i onda onako kontam... tu pancirka, šljem puška, a ja tražim kosilicu. pa da sam otišao tražiti nešto veće, našao bi raketobacač ili tenka u najmanju ruku. e da, takav je moj podrum.
jučer ja ošo na tavan tražiti ni manje ni više nego trzalicu za gitaru. tavan je u još gorem stanju nego podrum mogu vam reći. mogao bi sa stvarima na tavanu opremiti tri karitas centra. i tražim ja opet, tek ja naletim na... pojačalo. pojačalo za električnu. o matere ti, sad već drugi put. malo pojačalo, 10 vati. ijopet, da sam otišao tražiti neš veće, naletio bi na kirbajski zvučnik, onaj što kida prozore.
dobro, dosta o potragama. danas za ručak bijahu špagete. i ja sav vesel sebi ugrabim poveću porciju špageta u zdjelu i psihički se spremim za objed. sjetio sam se emisije ''Večernja škola'' gdje su rekli da informacija koja ti kaže da si sit kasni 15 minuta i čvrsto odlučih da moram pojesti u tom vremenu što više. i taman da ću kreniti, sjetim se ja nečeg... bacih pogled u hladnjak i ugledam Tabasco. novi novcati. i reko: ''idem ja tog malo probat''. i otvorim ja tabasco i natrackam ja njega dobrano u špagete. jedno dvadeset kapljica (inače se on toči u kapljicama). i dobro, sad ću počet jesti. osjetim da su špagete promijenile miris. ne obraćajući pažnju, navalih ko sumanut proždirati špagete. tek u jednom trenutku... 
... kako je to mene opičilo u grlu i ustima... suze krenuše na oči, nos se rastopio, a ja dohvatih kanister od 5 litara s vodom i iskapih ga do pola. ma jebat ga, ne pomaže... peče ko ludo... i šta sad... ne smijem to bacit psu ni mački, otrovat će se. i ništa... dovukoh novi kanister s vodom i polako... ko da sam jeo žar. uuuuh... evo krvnika:
inače volim jesti ljuto, al ovo je stvarno bilo previše. pa uništit ću si želudac. al fin je taj tabasco. fino te ugrije. hehehe...
Post je objavljen 12.08.2006. u 14:32 sati.