...Bilo je veoma tesko.Bilo je trenutaka kada sam ostavljala scenario i govorila"sta ce to meni",a onda sam pomislila samo na to"kako li je tim zenama koje su sve to dozivjele"i nastavila sam raditi na filmu.
Inace,i drugi moji filmovi,kao"Crvene gumene cizme",koji govori o majci koja trazi svoju djecu u masovnim grobnicama,imaju veoma tesku temu.Taj sam film radila godinu dana,a uz to sam bila trudna i mislila da cu poluditi,pitajuci se ponekad"na kakav to svijet donosim to svoje dijete".Ipak,shvatila
sam da je to razmisljanje egoisticno i da je tim zenama stvarno veoma tesko da iskazu svoje zatomljenje,da kriknu protiv svoje teske sudbine,te da to mora neko uraditi za njih.Ta solidarnost me je nekako motivisala da prevazidjem te licne poteskoce i da zavrsim film...
Post je objavljen 11.08.2006. u 14:29 sati.