GRANICA
Na crnogorskoj granici,u mestu Vilusi strogi granicar s kapom zvanom titovka i zvezdom petokrakom naredi nam da izadjemo iz vojnog kombija Hercegovackog korpusa kojim smo putovali na front.Bio je ozbiljno naoruzan.
Bas volim sto sa izasao.
Nebo je bilo plavo,a brda siva.Pokraj puta je rasla biljka zanovijet koja ovcetini daje izuzetan ukus.Ovaj drum mi je u prapamcenju.Njim su moji preci bezali od Turaka u Crnu Goru ili svercovali duvan.Na ovoj granici se uvek osecam krivim.
Onda nam je granicar s petokrakom na kapi zatrazio licne karte.Lepo sam cuo kako se moj djed Jakov okrenuo u grobu.Dao sam mu je.
Onda je legitimaciju zatrazio od pesnika Rajka Petrova Noga.Kazao je:
"Druze,licnu kartu!"
"Ja nisam drug,vec gospodin",odvratila je ova pesnicka rodjena prznica.
Stajali smo i gledali se.Mi njegovu kapu s petokrakom,on zastavu Republike Srpske na kapi naseg vozaca u maskirnoj uniformi.
Onda je vojnik rekao granicaru:
"Samo ti radi svoj posao,mi cemo svoj!"
Onda je granicar pokusao da povede razgovor s Nogom,ali je ovaj kazao:
"Licna karta-moze.Razgovor-ne moze."
"Imate li oruzja?"
Od oruzja smo imali samo metafore i tako nas pusti da udjemo u plemenitu zemlju Herceg Stjepana.
Bio je to dirljiv bratski susret.
Put je bio avetinjski pust.U vazduhu se osecala blizina mora.UMALO,PO NAVICI,NE PRODUZIH ZA DUBROVNIK KAO TOLIKIH GODINA PRE.DA SAM PRODUZIO,NE BISTE CITALI OVU PRICU.
(Momo Kapor-"SMRT NE BOLI")
Post je objavljen 11.08.2006. u 09:33 sati.