Jučer navečer sam išao sa starim đir do Verudele, onako, bez nekog smisla. On je išao jer ga već danima bole leđa, pa mu treba malo rekreacije, a ja jer mi je bilo dosadno. I kad smo stigli neđe blizu hotela "Brijuni" uhvatila me jaaaaka želja za kupanjem! Ali nisam imao kupaće... Komentar mog starog ne to je bio: "Pa?". I tako smo se ja i on bacili u vodu u boksericama. Sad se smijete. Nema veze. Ali je ful bilo shpiza. Malo hladno, ali ok. I onda smo se malo osušili (nije bilo sunca, pa bi čekali sat vremena da se skroz osušimo) i krenuli natrag.
Neki dan je Natalija (from Rojc) ispričala kako su jednom ona i njezine frendice bile vani i bilo im je dosadno. Odjednom je jedna od njih pitala dale je itko od tuda bio na Krku. Kako nije dobila pozitivne odgovore, reče: "Ajmo sad!". I tako su one za sat vremena krenule autostopom do Krka i nazad. A znam da ne sere jer je poznam i znam da je u stanju napravit svašta.
Jučer mi je stari ispričao kako su on i njegov frend autostopom i vlakom prošli cijelu bivšu Jugoslaviju. Često su bili i bez para, ali bi se uštekali neđe.
Onda svatih da nema baš previše smisla planirat nešto dugo vremena jer, te se nakon dugo planiranja rijetko kad ode (bar ja), te ti je manje zanimljivo jer očekuješ nešto više. Najbolje je kad ne znaš šta te čeka pa ti je i minimum zanimljiv.
The end. Do čitanja!
Post je objavljen 10.08.2006. u 17:16 sati.