Marketing
Rekla sam... DA...!!!
Maloprije sam se zaručila. Pa sam malo još u nekoj euforiji. Zapravo, takva sam još od jutra jer sam znala što će se danas dogoditi... više nisam samo nečija cura, sad sam nečija zaručnica...čudan je to osjećaj...bio bi još bolji da je tu, bilo bi još bolje da to možemo i proslaviti kak Bog zapovijeda, a ovako ništa dok se ne vidimo. Al dobro, doći će i to, jedva čekam.
Plus toga, danas nam je prva godišnjica veze. I zamalo je završila u svađi. Pa bi onda i zaruke bile u svađi. Odnosno, pitanje da li bi onda i bilo zaruka, no hvala Bogu, sve je bio nesporazum.
Naime, čekala sam od jutra da se javi, no jedino što nas dvoje u životu jebe su te glupe vremenske zone. Kad ja spavam, njemu je dan, kad je meni dan onda je njemu noć. Tako da smo u početku dok se nismo priviknuli na takav ritam, bili totalno neispavani. Sad se čujemo većinom u „njegovo jutro“, javi se kad se probudi.
I tako ja uglavnom danas čekam (znala sam da će se sigurno javiti i prije uobičajenog vremena)...ali ništa! I onda kasnije dođe njegova poruka gdje priča nešto o mrežama i porukama i plaćanjima poruka, bla, bla..., a ja sva rascvjetala čekam kako ću prvo čuti njegovo gugutanje u stilu „volim te“...uh, u trenutku me puknuo živac (a mene lako pukne živac) i kad sam mu odgovorila da zar je to najvažnije danas, odjednom on mene u čudu pita da zar ja nisam dobila njegovu poruku koju je on meni još davno prije poslao i kako je njemu bilo čudno što ne odgovaram. Uglavnom, stvar je u tome da nas nešto jebu telefonske mreže zadnjih par dana, pa sutra moram to nešto platiti 3 eura da nas ne jebu više...
I tako ja njemu usred tog razgovora kažem –DA- (od jutra sam se planski pripremala za taj trenutak). A on sav zbunjen, ne zna o čemu ja to kao pričam, a u sebi se nada da je baš „ono“ šta se nada da jest. Tada sam mu rekla da je to DA moj odgovor na njegovo pitanje koje mi je prije nekog vremena postavio (kad sam ga odbila). Ah... uglavnom, uslijedilo je malo ljubavnog gugutanja nakon toga, upravo onog koje je isprva izostalo. Najviše od svega na svijetu mrzim kad nešto savršeno dobro razradim u glavi i onda neka najmanja glupost upropasti to moje isplanirano savršenstvo. Kao danas to kašnjenje poruke koje nas je zamalo stajalo zaruka. Uh, kako to može upropastiti jebeno dobar trenutak! Al dobro, sve je ispalo dobro. Sreća u nesreći-kak bi se reklo. Jedino mi je žao da je sve prošlo bez prstena i bez klečanja, ali sve će to biti kad ja odem tamo. Uh, bez toga se neće izvuć, barem bez klečanja ni slučajno!
Post je objavljen 07.08.2006. u 23:03 sati.