U životu nan je uvik potrebna neka osoba na koju se moremo u životu oslonit, onda kad nan je najteže... Ali ako ta osoba u vašen životu ne postoji, jednostavno tragate za njon... Ni lako ne imat nikoga ko ti more pomoć u teškima situacijama, ko ti može pružit rame za plakanje... Ali šta ako ste imali tu osobu i onda je izgubili (priton mislin prvenstveno na prijateljstvo)... E onda van je teško povirova da postoji i dalje neka osoba su kojon morete imat tako dobro prijateljstvo... Virujte mi da morete... Samo triba dat truda i imat voje... U biti nema baš stvari koje su neostvarive (ne mislin tu na teleportiranj i sl. stvari, nego na one stvari u svakidašnjem životu)! Isplati se dat si truda kad je prijateljstvo u pitanju! Opeta ima stvari preko kojih ne moreš proć... Hti bi, ali jednostavno ne moreš, jer ipak želiš zadržat samopoštovanje... Možda se nekad i isplati preć preko ponosa, ali ne uvik! U nekima situacijama je bolje ga zadržat, bez obzira koliko bi htili preć priko neke stvari da sve bude ko prije... Jer niko vas ne smi potezat za nos!
Napokon san uspila nabavit ovu pismu, koju ve dugo tražin, pa me je, more se reć, inspirirala na ovaj tekst!