'sretan rođendan' netko mu je šapnuo na uho.
Otvorio je oči, sve mu je bilo mutno.
Silno se preplašio. Zgrabio je naočale s noćnog ormarića.
Nabio ih je na nos i ostao
začuđen otvorenih ustiju. To je bila Sam.
Bila je ljepša no ikad. Imala je crnu kosu
(to je nešto novo??) i bila je obučena u crno.
'netko je umro??' progovorio je Chester.
'ma, ne!!!' nasmijala se ona. A onda je dotrčala do njega
i zagrlila ga. 'joj, da samo znaš
koliko si mi nedostajao!!' 'ajme, i ti meni.
Da sam te vidio, sigurno te ne bih prepoznao.
Kako si lijepa…' gledao je u nju i promatrao je.
Ona se samo nasmijala. 'a… evo, izvoli.
I sretan rođendan još jednom.' Poljubila ga je u
obraz i pružila mu neku kutijicu. Razmotao je dar.
U njemu je bio cd Rolling Stonesa. Nasmijao se.
Jer je to baš ono što je želio.
Našao je i neku čestitku na kojoj je pisalo
' sretan 16. rođendan! Sve najbolje! Sam.'
'hvala!!' 'ma ništa. Nego, ajde, spremaj se!!!
Već su dva sata popodne!! Spavalice jedna!
Vodim te na ručak i planiram cijeli dan provesti s tobom,
sjećaš se, kao u stara vremena…
da, to su bila dobra vremena… ajde, idemo!'
'ok, ok, idem…' došao je do ormara i izvadio hlače i majicu.
Zgrabio je nešto ušteđevine
što je imao i izašao za Sam. Prolazili su kroz park gdje su se uvijek nalazili.
'i, do kada ostaješ ovdje??' upita on da prekine tu neku napetu tišinu.
'hm, mislim da.. recimo… cijelu vječnost?? Da, opet sam se doselila.
Samo u drugu kuću,
i to baš tebi susjednu. Može li bolje??' nasmije se ona.
'stvarno?? Sad si mi susjeda?? Ne mogu vjerovati!!
Kako mi je drago. Napokon nešto…'
zaustavio se usred rečenice. 'aha, super… i, ovoga… što još ima novoga kod tebe?'
brzo on nešto smulja.
'nema ništa… osim…da, imao si pravo kad si me ugledao i pitao jel netko umro.
Ali nije to razlog
zašto nosim crno… umro mi je stari… zato smo se i doselili natrag,
tamo nas je sve previše podsjećalo na njega…
ali dobro, pustimo sad to…
Chester?? Što se događa s tobom?? Što ti je? Što te muči?
I nemoj meni muljat jer te ja predobro poznajem…'
'Sam… ne, ne mogu…' 'ali zašto?? Ne vjeruješ mi više?'
'ne, nije to!! Ma kako ti ne bih vjerovao!!
Nego… ja… on… ne, ne mogu… ne mogu to čak ni izgovoriti…' '
'ok, stvarno te neču mučiti. Samo mi reci je li jako ozbiljno…
je l ti netko nešto napravio?'
'ne… da… ali molim te, ne želim o tome razgovarati…'' u redu.
Samo da znaš da sam sada zabrinuta.
I vjeruj mi, neću dopustiti da na ovome ostane.
Saznat ću što je to što te muči, pod svaku cijenu.
I pomoći ću ti kako god budem mogla.
Nikad te više neću napustiti. Vjeruj mi!!' zagrlila ga je.
Da je bar mogao vjerovati u to… da će mu ona pomoći…
da će to mučenje i zlostavljanje koje traje već 5 godina prestati…
ali jednostavno nije mogao…
nije vjerovao da će to ikada više prestati….
'ok… ali, stvarno ne želim pokvarit ovaj dan…
mislim, ne zato što je meni rođendan, jer ionako
nikome nije stalo do njega,
nego to što si ti došla natrag u Phoenix.' 'ma, daj, ne pričaj gluposti.
Kako nikome nije stalo??
Šta misliš zašto sam ja baš danas došla?? Trebala sam doći za mjesec dana,
ali sam nagovorila
mamu da dođemo baš danas.
Ipak se samo jednom doživi 16… nego, što si dobio od ostalih?'
'ostalih? Kojih to?'
'pa, od staroga i sestre…?''aha… znaš šta? Jedno veliko ništa.
Nisu mi čak ni čestitali… ništa… ali, sam sam sebi
obećao da više neću o tome razmišljati,
i da meni također nije stalo do toga… mislim, do toga da oni
meni čestitaju… nisu mi čestitali rođendan od
onog dvanaestog…
sve ih rijeđe i rijeđe viđam, a živimo u istoj kući…
više čak i ne jedem s njima…'
'isuse kriste… ne mogu vjerovati… zato si i tako mršav…
isuse, izgledaš kao da si anoreksičan… sama si kost i koža…'
'da,… cijeli je moj život završio
otkada nas je mama napustila…
' rekao je zamišljeno gledajući u pod. Doista je i bilo tako…
od tog događaja kao da
je sve otišlo k vragu. Sve su se tragedije samo nanizale…
suza joj je samo kliznula niz lice. 'oprosti mi…' rekla je. 'zašto?'
'zato što sam te napustila kad si me stvarno najviše trebao…
mislim, mama ti je otišla, a tvoje rođene sestre i stari se odnose
prema tebi kao i da ne postojiš.
Svih ovih 5 godina proveo si sam, potpuno sam… bez ijednog prijatelja…'
' Sam, nisi ti kriva.
Dobro sam…' kad bi ona samo znala nešto gore od svega toga…
sam sebi nije vjerovao…
jer nije bio dobro. Ali nadao se da će biti bolje sad kad je ona opet tu.
'nemoj plakati… molim te…'
zagrlio ju je. 'ok, u redu, isuse, pa nećemo valjda na današnji dan biti tužni…
ajmo nekamo… bilo kamo,
negdje gdje je veselo… hm…'
'ajme… ne znam, trenutno i nemam neku ideju… hm…a da odemo u kino??'
'ma, daj, to je već dosadno,
otrcano… hm… ajme, ni ja se trenutno ne mogu ničega sjetiti…'' e, znam!!!
Ajmo u lunapark!!' 'e vidi stvarno! Idemo…'
Post je objavljen 07.08.2006. u 10:54 sati.