i kako je... kad ti se snovi ostvare?
hm... pitao me prijatelj...
kako je kad mi se snovi ostvare...
ne znam... možda bi bolje bilo da me pitao kako je kad shvatiš da tvoji snovi nisu ono što ti sanjaš?
prazno... osjećam se prazno...
možda je stvar u meni...
nikad nisam zadovoljna... ne znam što hoću...
možda kad bi znala...bila bih sretna kad bi to dobila... ali ne znam...
isto tako ne znam kako da saznam...
...
...
...
jučer sam plakala
mislila sam da su mi oči presušile do tada
nisam dugo plakala...
jednostavno nisam mogla...
ali jučer jesam...
bila sam sama...
tako mi je bila potrebna ljubav...
ne netko da me tješi
nego spoznaja da imam nekog
nekog tko je tu uz mene...
ruku koja će mi obrisati suze...
čekala sam...
cijelu večer...
cijelu jebenu večer...
ali nikog nije bilo
a suze su i dalje išle...
jedna za drugom
iz mojih očiju
preko obraza...
usana...
brade...
vrata...
padale su na lancun
neke bi polagano tekle
slijevale se niz moje lice
dok bi druge samo brzo pale
iz očiju ravno na lancun
ujutro mi je lice bilo puno crnih mrlja...
zaboravila sam skinuti šminku...
...
...
...
jutros sam bila sretna... smijala sam se... nisam nikom ispričala o onome što se zbilo jučer...
ali sve je nestalo... bila sam samo sretna i ništa više... imala sam nekog... prijatelja... nekog ko je tu uz mene... kome sam potrebna... nekog ko me može nasmijat... i koga ja mogu nasmijat... sve ostalo nije bilo važno...
Post je objavljen 04.08.2006. u 23:50 sati.