Čitam ovo što pišem po blogu.
Ma nije to ništa. Ja ionako stalno pričam sa sobom. Bez prestanka. Sit se napričam. Dešava se da po ceo dan ni sa kim drugim ne prozborim reč. Ne smem ni da pomislim kako bi izgledalo kad bi drugi mogli da čuju moje lupetanje.
Ne sablažnjavam se preterano kad na ulici sretnem nekog ko naglas priča sam sa sobom. Sve je u redu, samo je ton slučajno ostao uključen.
Post je objavljen 04.08.2006. u 20:36 sati.