Sjecate li se kako sam neki dan pisao da je Vesna meka srca! I donio ja, dakle, krumpir kuci, ali se jucer, dok je Vesna jos bila na poslu zazelio friganih (przenih) krumpira, pa ih ocistio, narezao na kolutice, u cisto maslinovo ulje, posuo malo solju i ... ode krumpir!
E, jutros, dok sam ja jos trljao pospane oci i planirao u kakvome neradu provesti dan, odseta Vesna u supermarket i brzo se vrati sa svime sta je potrebno za moje knedle. Vidio ja da nije to samo krumpir i brasno, nego da ce tu biti posla i posla?! Pokusavao sam joj pomagati s vrelom vodom, iznosenjem lonaca, pranjem posudja, ali traljavo! I prekasno sam shvatio da samo smetam, pa sam se izgubio u pravcu bazena kako ne bi doslo do prave eksplozije!
Kad sam se vratio, stan je mirisao kako sam samo sanjat mogao! Ne bih o broju knedli koje su ostale za veceras (ako dozive vecer), ali nesto tesko sjedim i jos teze se priginjem prema kompjutoru, pa bih malo u horizontalu da se sve to izravna, a o Vesninu meku srcu - drugom zgodom, jer ne moze se o toj temi dok se jede! To je kao kad bi grickali sjemenke dok slusate Mozarta!
Post je objavljen 04.08.2006. u 16:05 sati.