...Isao sam sa Generalom preko polja.
Vracali smo se sa obilaska prvih borbenih linija uoci velike bitke koja je trebala da zapocne sledeceg jutra.
Borci su bili cutljivi,zabrinuti i smrknuti,kao sto to obicno biva pred okrsaj.Lezali su po sasusenoj travi u krugu oko Generala koji je sedeo na prevrnutoj gajbi od piva.Bila je to poslednja bitka pred potpisivanje mira u Dejtonu,Ohajo,i s one strane brda,na obali mora,nagomilala se neprijateljska vojska,njih jedanaest hiljada,javile su uhode.Trebalo je da u poslednjem trenutku osvoje veliki deo nase zemlje,da bi njihovi politicari mogli da se cenjkaju sa nasima posle primirja.Nekoliko dana pre toga otpoceli su artiljerijsku pripremu,gadjajuci bez prestanka grad i sela pokraj reke.
Lezao sam u travi pored Generala koga sam povremeno pratio tokom ovog rata.VODIO ME JE U OBILAZAK JEDINICA DA ME,USPUT,POKAZE UPLASENIM I ZABRINUTIM BORCIMA.
GOVORIO IM JE:"CEGA SE BOJITE?VIDITE OVOG SEDOG COVEKA,MOGAO JE DA OSTANE MIRNO,TAMO,U SVOM GRADU,A DOSAO JE DA BUDE SA VAMA"...
(Momo Kapor-"LEP DAN ZA UMIRANJE")
Post je objavljen 02.08.2006. u 13:16 sati.