Oh,well, baš mi je bilo okej. Bio sam par dana potpuno sam u svojem dvorcu u Selcu. Bio je jedan prijatelj u posjeti, pa majka, rodbina, ali većinu vremena sam bio sam. Moram priznati, fino sam se odmorio. Jako sam puno pisao diplomski, popušio sam barem tristo kuna cigara ( sad je došla nova američka pošiljka ) i upoznao par dragih cura. Zmajeve sam otjerao, ne znam da li se planiraju vratiti. Dobio mail od prijateljice koju dugo nisam čuo. Sestra ne može dobit posao u Engleskoj jer treba tri tone papira za zelenu kartu. Spremam se za vojsku. Udebljao sam se, moram priznati. Nije baš previše čudno budući da sam svaki dan roštiljao, što sam, što s prijateljima. Htio sam poslati sms jednoj curi koja se ne razgovara samnom a u koju nisam zaljubljen ( možda se zato i ne razgovara ). Pocrnio sam. Mentori me ganjaju za radove. Okej, u biti ja ganjam njih, njima je manje-više svejedno kako ću završiti na ADU. Klima je na 23, majka mi Irenne napravila je pirjanu piletinu s rižom, moju najdražu poslasticu.
Umoran sam i zapuhan, što se jasno pokazuje u ovom pisanju, koje me podsjeća na pisanje nekog debelog mamlaza u srednjim dvadesetim koji se upravo vratio s mora, djevan- kao što je i išao prema njemu.
Da li sam zaljubljen, ili je sve samo šum mudrih valova na obalama bistrine?
Post je objavljen 31.07.2006. u 23:21 sati.