Znala sam da će danas nešto krenuti po zlu i sad dok se tresem, žalim što sam bila jutros koliko toliko sretna. Ne znam što sam skrivila da me mora pratiti nesreća u životu a živim tek 17 godina i par dana!
Sad sam sama doma i ne znam što da radim, prsti mi sami lete po tipkovnici i ne mogu se zaustaviti! Plačem, tresem se, vičem jer nema nikoga pa mogu istresti sve što osićam.
Prije samo 5 minuta je došla hitna i odvela mi baku, a ja sam ostala sama doma bez igdi ikoga! Mama me nije tila voditi jer zna kakva sam. Rak...tipični! Mogu se rasplakati zbog najmanje sitnice, a kad je u pitanju obitelj....
Ne znam što da radim, pokušavam biti jaka i ne dopustiti ni mami ni baki da vide suze u očima, pogotovo ne baki jer će samo još više uzrujati! A vidim da ni mama nije toliko jaka koliko pokušava biti. To je samo zbog nas dvi. Kaže da će biti bolje i ja se nadam ali stalno razmišljam o lošijem...
Pogled mi se magli od plača, a nemam više što ni isplakati. Ljuta sam sama na sebe što nisam išla s bakom i mamom. Kako me baka pitala, cila bljeda i drhteći: Ti ćeš doći sutra, jel da oćeš? A ja jedva odgovaram da naravno da oću!
Da barem imam sad nekoga kraj sebe, sve bi dala. Nisam tako jaka kako se možda nekima čini.
Ne znam više što da pišem, samo znam da ne želim izgubiti jednu od 3 najnajnajnajdraže osobe na svitu, ne mogu, nisam spremna za to i neću nikad biti!!!!!!!!!!
Baka je srčani bolesnik, a sad možda ispadne da ima i problema s bubrezima...Kako ja uvik pomislim najprije na najgore, odma sam pomislila kako ću ako bude trebala bubreg, ja svoj odma donirati!
Ako me napustija tata, pa ne mora me onda i osoba koja mi znači tako puno u životu, da ne mogu zamisliti svoj život bez nje!
Sve se prominilo, otkad se baka razbolila, a nikad nije bila bolesna, dobili smo susjede u kući kraj naše na otoku koji su nezamislivo bezobrazni, seka je otišla živiti sa dragim na Borik pa je manje viđam, a navikla sam je gledati namrštenu za doručkom, ja odjednom imam 17 godina..Baki je odjednom svaki dan slabo i stavlja po 4-5 tabletica za smirenje pod jezik, jedva diše a ja je samo gledam i ne mogu nikako pomoći, a tako bi volila!!!
Mami je jučer bija rođendan, a kako ga je provela? Crnčeći stalno! Ja sam tek sinoć skužila da koliko god sam želila otići na otok i maknuti se od svega, to mi je bija užasno glup potez jer sam trebala jučerašnji dan provesti sa mamom i olakšati joj nekako! Samo da ne trči cilo vrime! A ja sam budala otišla i propustila sve...Užasno žalim zbog toga mama! Da nam barem nije ovako!
Sad stvarno više ne znam ništa...Idem zatvoriti ovo i viditi što ću dalje...
Post je objavljen 31.07.2006. u 17:10 sati.