I tako prošla su dva tjedna godišnjeg ko da su dvije godine. Čak se se ona prva dva prekrasna dana sasvim neplanski provedena na Krku, surfajući od jutra do mraka, čine kao da su bili prošle godine.
Naravno oni koji nisu nikad jedrili na dasci neće razumjeti ovaj tekst pa neka se niti ne trude čitati ga a kamo li razumjeti.
Dakle godišnji nije niti počeo a dobar provod obečlavala je bura. prvi dan, subota, 6 ujutro, pakiranje i pun gas na Krk u Punat. Suvozačko mjesto zauzela je plavuša, a njezino jedro i daska zajedno sa mojom opremom krasili su krov našeg Twinga i dali mu onaj češki štih pretrpanog turistiočkog auta. Planirali smo ostati dva dana. Kampiranje na divljaka.
Twingo je u pravom smislu riječi "tako mali a tako velik" i može ga se preporučiti svima koji one stvari vole raditi u javnosti. Naime, kada se razmaknu prednji i zdanji sicevi, skinu nasloni za glavu te potom spuste i prednji i zadnji sicevi dobije se u unutrašnjosti prostan francuski ležaj. Čini se da su Francuzi krojili taj auto po krevetu.
Dakle, Punat je jedna fantastična lokacija za surf po buri pogotovo kada imaš pratnju koja će ti raditi sendviče i čekati te strpljivo na obali sa rashlađenim pičem. Mi smo imali roštilj i dovoljno mesa da nahranimo pola prisutnih.
To je bio za mene raj na zemlji. Livada na kojoj smo se utaborili bila je relativno popunjena slovencima koji su zauzeli mjesta u hladovini. Surfao sam punih 8 sati a u pauzi su se jele paštete, pomidori, čevapi ..... milina. Zalaskom sunca spustili su se i moji kapci. Uspavljivanju je pomoglo ljuljanje našeg francuskog kreveta. Šta je o škripi amortiziera mislio ostatak društva nije nas opterelčivalo, ipak smo mi na godišnjem.
Drugi dan nije bilo ništa bolje: surfanje, sendviči i roštilj. Nedjelja naveče, umorini i ispunjeni, uključili smo se u kolonu turista koji su napuštali taj otok.
Tako je bilo dobro ta dva dana da nisam niti slutio kakva me bonaca čeka u narednom periodu. Ma ljudi moji, nije to bila bonaca, to je bilo gore od one židovske "da Bog da imao pa nemao".
Ukratko napusito sam svoje Volosko u kojem je narednih deset dana puhalo tako dobro, svaki dan i ujutro i popodne, razbijala se porema, u sudaralo sa barkama, pekle se plavice, pilo se nemilo lomili se stolovi i to sve bez mene! Šta sam ja Bogu skrivio?
... ah, Bog valjda zna zašto je to moralo biti tako. Nije bilo loše ni na Lošinu. Zapravo bilo je super, ali o tome drugom prilikom. Eto mene tek toliko da vas pozdravim.
Post je objavljen 31.07.2006. u 08:29 sati.