Tuđe nećemo, svoje ne damo. Tako mi je i sa zahodom, ilitiga WC-om. Najgora mi je situacija kad me "uhvati" velika potreba, a nisam ni blizu doma. E onda ili se stisni ili traži nekakav javni zahod, kafić ili benzinsku. Čak i na poslu ne osjećam se pretjerano veselo iako je čist i dezinficiran jer ga čistačica svakodnevno očisti. Tu kao muškarac osjećam prednost pred vama ženama jer bar pišanje mogžemo odraditi bez sjedanja i ćućanja. Ali da ne bi sve bilo tako crno u javnom WC-u ponekad imate društvo, pa može biti veselo.
Taman sam sjeo na školjku kad sam zacuo glas iz druge kabine: "Hej, kako si?"
Nisam baš tip koji zapocinje razgovor u muskom WC-u, ali ne znam
što me snašlo pa sam odgovorio pomalo sramezljivo: "Ide, dobro!"
A drugi tip je upitao: "I, cime se bavis?"
Kakvo je to pitanje?
U tom sam trenutku pomislio da je vrlo bizarno, pa sam odgovorio: "Uhhh, putujem, baš kao i ti!"
Tada sam pokušao izaci sto je moguce prije, ali sam zacuo sljedece pitanje: "Mogu li doci kod tebe?"
OK, ovo je pitanje ipak previse nastrano za mene,
ali sam skuzio da mogu samo biti pristojan i zavrsiti razgovor.
Rekao sam mu: "Ne........trenutno sam zauzet necim!!!"
Tada zacuh tipa, nervoznog...
Cuj, nazvat cu te kasnije. U susjednoj kabini je neki idiot koji odgovara na sva moja pitanja!!!"