«Jupiiii, zaključali su me van!» bilo je prvo kaj sam pomislila kad sam se vratila doma s grada, s rolanja. Naime, danAs sam s Mirelom opet išla malo u grad. Rolale smo se kaj lude. Bila sam crvena ko paprika, tak kaj me vec i sram bilo :) no u biti, išle smo s namjerom kaj kupimo Tiniki japankice kak imamo i mi, s snoopyima. Plan je bil; najviše jedan sat bumo tam i idemo doma, a krenuti smo morale već u 9 al sam ja, kak to obično biva, zaspala i tek u devet došla do nje. Znaći, krenule smo oko 10h. Ošle do trgo hita al pošto tam ne smijemo s rolama (zakaj?), jedna od nas se morala izuti i bosa ići kupiti sokove. I kaj mislite ko je to bil? Naravno, JA! Oke, ljudi su me malo čudno gledali al sve u svemu, prođoh sasvim u redu. I tak smo se rolale po gradu, sim tam.. srele puno poznatih faca, sim tam.. hihihi.. sedile u jednom kaficu jedan sat, promatrali face koje su prolazile... sasvim oke. Cijeli parkic smo prerolale, vidle tu i tam kojeg dobrog komada :P.. hihihihi..
zaćas smo se doma uputile, al kak je bilo jako sparno i vruće, znojile smo se sve u šesnaest :D nije moglo bolje. BLJAK! U svakom kaficu smo stajale kaj si popijemo nekaj kak bi uopće mogle zdržati. Oke, dođosmo u nedelišće, malo smo bile na formuli, slušale neki krimić za susjednim stolom (ja mislim da je ona bakica to neki film gledala jer nije moguće da se dogodilo sve to kaj je ona ispričala, lažljivica) i uglavnom, vrijeme nam je prolazilo. Došle do vrtića, tam se na srdinu one asfaltirane stazice sjele, legle i opet pričale (pa bilo je užasno vruce, a sam tam smo hlad pronašle), dopelal se Vinko, s Anjom je pričal na mobitel pak nam nije nikaj novoga mogel baš reći al.. bude drugi put :) on odišal, pa zaćas i mi. Lijepo smo se spričale još na putu do mosta i na mostu. I onda Lidač krenula kući. sve super, sve za pet (sam kaj su me noge izdale al to već tam kod moje kuće). Došla u dvorište, sused me polijal s vodom. «super!», mislim ja. Dođem vratima, zvonim, nigde nikoga. Odem na terasu, probam tam vrata, nigde nikoga. Dok je meni došlo do pameti kaj nemam ključa, odišla sam probati otvoriti dinin prozor (btw. Neko mi je pojal salatu od tjestenine i tune.. pitam se tko.. grgh..) nije išlo. Zovem mamu, na ekranu mi piše: «baterija prazna! Napuniti!» fuki ju! Javila se, rekla mi di su i da dođu zaćas iii crko mobitel (pokušala sam ga kasnije upaliti više puta al se on uporno gasil). A kaj mi je onda drugo preostalo nek da sjedim na starome dvosjedu na terasi i počnem pisat pjesmicu na račun iz kineskog... hihihi...
Sjedim tu, na terasi
a rađe bi da se gubim u masi.
Iako je hlad
još uvijek osjećam glad.
Čitam novine stare tri dana
dok bih najrađe pila hladnoga Pana*
Glavom mi lutaju razne stvari
al ko uopće za mene mari.
Od dosade ću puknut
al barem ću umuknut.
U daljini netko viče
al ništa se ne miče.
Čujem, telefon zvoni
al to nikom ne godi.
Mobitel prazan
u njemu sadržaj razan
Usne mi pucaju
al barem ne mucaju.
Malo ću leći
i prije nego što kažem ispeći.
*ne volim pivo al se nikaj drugo nije rimovalo pak onda..
vaša Lidačica
Post je objavljen 24.07.2006. u 20:00 sati.