Marketing
Prvi dojmovi...
Šta da van kažen, Afrika ka Afrika. Van normalne pameti. Sve šta ste prije mislili, znali i pretpostavljali o životu, kad dođete tu, jednostavno morate okrenit naopako. I opet nema logike... 
Prvo, ako ste ikad mislili da negdi puno čekate, da je usluga spora i slično - zaboravite. Ovde je izgleda čekanje kulturološka stvar. U hotelu, u restoranu, ma bilo di. Strpljenja, strpljenja... Znan, upozorili su me i na to, ali opet, previše da bi povirova bez vidit. Srića šta san strpljiv po prirodi... 
Malo o hotelu (nije ovo na slici), di trenutno boravin... Grand Hotel Kinshasa je jedan od dva hotela u Kinshasi u koje se može normalno (ajde, donekle normalno) bit. Drugi je Memling. Ako vas put nanese tu, obavezno tražite novi dio hotela, taj je zadnji put uređivan prije samo 25 godin. Stari dio... bolje da van ne pričan, njega su gradili još belgijanci, čini mi se. Nekad je ovo bija Interkonitinental, ali su in davno uzeli licencu. Vidi se zašto... Ali dobro, da ne ispade da uvik grintan, bar mi je pogled dobar sa 14. kata. Sa balkona vidin rijeku Kongo i zgradu koja ka da je naresla iz džungle. Izgrađena davno, da bude World Trade Center Zair (vidi se na slici). Koliko vidin, napuštena je. Skroz. Hotel ima i bazen, ali nisan baš toliko avanturistički nastrojen. Uglavnom, more se priživit. I soba je velika, pa može proć. Još da ne nestaje struje svako malo...
O cijenama neću govorit. Puno. Već san van reka da zaboravite na logiku i zdrav razum. Po ulici ima svega i svačega, ne mogu niti opisat kako žive. A cijene su veće nego recimo u Tokiju. Ozbiljno. Tamo si još moga i kulturno obidvat za desetak dolari, a ovde najjadniji obrok u nekome kvazi-restoranu, di jednon rukon držiš perun a drugon tiraš muhe od pjata (blago tovaru, on bar ima rep 
), košta najmanje 20 dolari. Sve skupa, za marendat ujutro, obidvat i mrvu večerat, jedno 60 US$ dnevno. 
Toliko o cijeni života ovde. U dućanima je ista stvar. Recimo na primjer kutija kornflejksa onega najobičnijega košta deset dolari. Mali pak baškotini - 8 US$. Kako mi se pari, ovde je najjeftiniji rad. U svakome restoranu ima bar tri konobara na čovika (ali, opet nema logike, ništa brže te ne posluže). Moraju ljudi od nečega živit. 
Stvarno je sve puno kontrasta. U jednoj ulici ljudi jedva prezivljavaju, zive u prasini, dica po podu... 
a iza kantuna Bulevar, odgromna ulica, normalan promet (dobro, to "normalan" mora ic u debele navodnike, objasnit cu van poslin), i reklame za mobitele, roaming, klime... i to ne bilo koje, nego Art Cool Je, pari da in je to najbitnija stvar u životu, oće li in klima izgledat ka kvadar na zidu. Ludo! Ali, ka i svugdi u sličnim zemljama, i ovde se dogodilo da postoji grupica bezobrazno bogatih ljudi, pa ako ćemo računat neki prosjek... 
E, o prometu... To je priča za sebe! 
Svak vozi kako mu paše, recimo da se držu desne strane, ali to nije uvjet. Umisto žmigavca se koristi sirena, na dvi trake stanu četiri auta... Mislin, uvjetno nazvano "auta". Čega sve tu ima na cesti, kod nas ne bi ni na Karepovac primili! Al bitno da vozi. I da se može unutra nagurat ljudi koliko more stat, i još par ih visi nazad, držu se ka pauci. Ako uspijen slikat, vidit ćete. Reka bi čovik da ih tako zagine bar desetak dnevno. Ali, kažu mi da se jako ritko dogodi da ko nastrada tako. 
A sa druge strane, ima i puno novih auti, i sve su to uglavnom terenci, Toyote, Nissani... A moraju bit terenci, jer in ceste liču na groblje iz kojega su mrtvi izašli i ostavili rupe otvorene. I naša Janica bi imala posla, za vježbat slalom - genijalno misto! Jedno me tješi, da san ipak uspija nać misto na svitu di su ceste gore nego kod nas. Mrvicu. E, na par velikih križanja policajac stoji na posebnome postolju, ka plesačice u kojemu disku kod nas. Bar su siguri da ih neće zgazit!
Žal mi je jedino šta ne mogu slikavat kako bi tija. Jer, svi me ovde upozoravaju da ne volu da ih se slika. A pogotovo ako te vidi ko od policije, vojske, državnih organa (a ima ih svud po cesti). Ovako, ono šta uspijen iz auta u vožnji slikat, vidit ćete. Ostalo... ostaje na meni da van pokušan ispričat.
Evo, par slika sa rijeke Kongo. Ugnjavija san vozača 
, tija san to vidit izbliza. Samo mi je reka da pazin s aparaton, jer je tu granica sa drugin Congon, pa je sve pod vojnin nadzoron. A zna se, jeli, da se oko granice ne valja slikavat. Tako, ovo malo koliko san uspija bez da me vidu... A rijeka stvarno izgleda moćno. I to još sad, kad je nema ni kvarat. Nosi sve prid sobon. A kad je "mokra sezona", onda to mora stvarno bit ništo za vidit. Nadan se ipak da neću bit ovod u ta doba, pa da van to mogu slikat... 
 |  |
Post je objavljen 24.07.2006. u 16:41 sati.