polako se zrak komesa i vruc dize iznad ceste...
u koloni s epolako vucemo
u autu svira cd balasa koji sam upravo dobio na poklon
kako se netko moze sjetiti nekih stvari koje sam ja rekao davno...
stavljam naocale na oci...
pravim se da mi je vruce...
od jednom mi krene....
i da ja isto brojim tih 206 koraka iznova
polako mi sve dolazi
zasto bas sad? bilo mije sasvim u redu ovih nekoliko dana nisma mislio
gledao , divio se jednima od najljepsih cura u drzavi....
puno ljudi mi ostaje u sjecanju.... u krajevima koje napustam...
o dkojih se sad i udaljavam iako sam se nakratko priblizio njima...
vracam se...
vrti se tocak mog bicikla u glavi....
i onda pocne nesto zbog cega mi sve ovo postaje onako...
pateticno...
zar se stvarno tako lako mogu s*ebat u koncepciji i od smijeha
doci do ozbiljnosti...
...Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
Bosonogu i odbeglu od sna..
Post je objavljen 21.07.2006. u 09:22 sati.