Marketing
My mind was blank (but not anymore)
Ja ne mogu vjerovati da nemam nikakve inspiracije za škrabanje na blogu.
Možda je krivo ljeto, možda umor, a možda nesto treće.
Dajte me zasipajte svojim problemima pa da imam o čemu pisati. Ili me zasipajte idejama. Ili me pitajte nešto. Ili...
Trabunjam u pola jedan ujutro. Moram ići. Imam sastanak s jastukom.
Edit: Pavle mi je dao inspiraciju. Pisma. Napisao je sjajan post o pismima i e-mailovima i odmah sam se sjetila kako ih ja obožavam. Prije sam stalno pisala prava pisma. Upotrijebila bih pravu olovku (ili nalivpero) i pravi papir. Nadam se da se još sjećate kako izgleda pravo pismo (i pritom ne mislim na račun za vodu) u vašem pravom poštanskom sandučiću.
Onda je došao e-mail i počela sam koristiti samo tu opciju. Brže je, praktičnije, jeftinije iako se izgubi dio osobnosti poput rukopisa, pokušaja da se ravno piše...
Ali ih ipak pišem. Gotovo svaki dan barem pola sata odgovaram i pišem mailove. To je... olakšavajuće. Mislim "Napisat ću par rečenica i gotovo", ali uvijek se uhvatim kako pišem, pišem i pišem (možda i više nego što bih trebala) i ne mogu stati.
A onda ujutro, pregledam poštu i nađem odgovore. Jednako duge. Uzmem kavu u ruke i samo čitam kako mi drugi ljudi prepričavaju svoje živote.
Trebate pokušati...
Post je objavljen 21.07.2006. u 00:28 sati.