-ovu knjigu pročitala je većina ljudi koje poznam, pa zato mislim i da će veliki broj vas znati o čemu pričam.
Knjiga je zapravo svojevrsna autobiografija Christiane F., koja je sa 12 godina prvi put probala marihuanu, a već sa 13 godina prešla je na heroin. Ovo je priča o njenom životu-kako je i zašto ušla u svijet droge, kako se pokušala izvući i da li je uspjela. Roman je u potpunosti istinit, a sadrži i neka priznanja i razmišljanja njene majke te slike berlinskih narkomana i nekih likova iz priče. Christianina ispovijest je vrlo otvorena, bez ikakvog uljepšavanja i prešućivanja.
-knjigu sam zapravo već prije par godina pročitala, ali ovaj post je potaknut jednim komentarom jedne od mojih najboljih frendica pa sam ponovno posudila knjigu i odlučila napisati nešto o njoj, jer smatram da je doista veliki propust ne pročitati je (ili je ne spomenuti)
Moja frendica (koja nije pročitala knjigu) smatra da se oko narkomana i ne treba posebno brinuti niti živcirati jer oni zapravo svjesno ulaze u taj svijet i uništavaju sami sebe. Prema njenom mišljenju ionako ima previše ljudi na svijetu koji umiru od raznoraznih bolesti i ne svojom krivicom, a ako si netko želi uništiti život-neka samo izvoli!
Ova knjiga priča upravo o tome. Najlakše je okrenuti leđa i reći-to nije moj problem. Ali smatram da ti ljudi ne ulaze u takav pakao iz puke dosade ili radoznalosti. Neki samo probaju iz dosade ili znatiželje-ali samo jedanput i ne idu dalje. A oni koji krenu dalje i probaju teške droge-mislim da oni zapravo pokušavaju pobjeći od svojih problema i stvarnosti, ispuniti neku prazninu...Mora postojati neki dublji razlog da bi se ljudi upustili u takvo sranje. Ali ne treba im okretati leđa i izbacivati ih iz društva-ipak su i oni samo ljudi i imaju pravo na pogreške, a potrebna im je pomoć, iako oni to možda ne shvaćaju. Možda i ne bi bilo toliko ovisnika na svijetu kada bi netko doista vodio brigu o njima. Obitelj, stručnjaci, škole, prijatelji...bilo tko!
Čitajući ovi knjigu shvatite koliko duboko neki ljudi mogu potonuti, i ono što je najbitnije-da je sve to stvarno! A ako se neki od njih i pokušaju izvući, uglavnom ne uspiju jer je preteško. Zar je toliko teško pružiti im ruku?!
Post je objavljen 20.07.2006. u 19:08 sati.