Ne znam...
Jer naposljetku što znam?
U vezi svega mogu reći svoje mišljenje,možda svoje iskustvo i sl.,ali što ja znam?
Što mi znamo?
Znam da ništa ne znam-nije Sokrat loše rekao.
Mogu naučiti neke činjenice,isto ih tako i zaboraviti.
Što je uopće znanje?
Ja volim obrazovane ljude,no možda više volim njihovu želju za znanjem,nego samo znanje koje imaju.Kod ljudi volim tu volju da uče nove stvari,da steknu nova iskustva,da prošire horizonte...
A znanje?
Gdje je onda ono,kakvu ulogu ima znanje u našem životu?
Kako kome pretpostavljam.Nekome znači puno,nekome gotovo ništa.
Ja bih rekla da je važno ono pravo znanje-poznavanje života,poštivanje života i ljudi oko nas.
Znati voljeti,znati primiti ljubav,znati poštivati i živjeti u skladu s prirodom i ljudima – i samima sobom.Upoznati sebe,svoju osobnost i svoje mogućnosti – i to je znanje!
Ne treba nikome diploma da bi bio čovjek od znanja.
Diploma možda pomogne pri nalaženju posla i bolje plaće.Ali ona sama neće nikoga učiniti sretnim.
Je li onda ono pravo i jedino vrijedno znanje možda ipak umijeće življenja ?
Jer tko uspije biti sretan,sretan zaista,možda je on najbolji znalac na ovome svijetu?!
Ne znam.
Ja eto idem dalje i živim kako umijem!Moja želja za znanjem je velika.
Čitam,učim,gledam, slušam i živim.Jer to je sve što sada mogu.I ne treba mi više.
A znanje...
ono pravo ili ne...
doći će s vremenom i na moj put.
Post je objavljen 20.07.2006. u 17:01 sati.