Stigli smo u bolnicu. Odmah sam pitala mogu li vidjeti svoju baku. I dali su mi. Napokon!!!! Ušla sam u sobu, a baka je tamo ležala s zamišljenim pogledom.
ja: Baka.....
baka: Anna već sam ti rekla da me ne zoveš baka! Osjećam se starije. Zovi me Angela.
ja: Dobro Angela, što je bilo?
Angela: Bila sam obavljala nešto za red. Znaš već....
ja: Ok. Jesi dobro?
Angela: Ma sad sam dobro.
ja: To smo rješili. Moram te pitati. Jesi li ti ikada bila smrtonoša.....?
Angela: Ne nisam. I kajem se ako sam ikada govorila da on radi nešto pošteno....
ja: Sigurno?
Angela: Sigurno.
ja: Dobro baka.....
Angela: Ne zovi me tako.....Angela već sam ti rekla.
ja: Dobro Angela....
U sobu je ušla Isabell
ja: E baka....mislim Angela ovo je Isabell. Ona je moja najbolja frendica. Ide samnom u školu
Angela: Drago mi je Isabell. Imaš lijepo ime. Baš kao Annina majka.
Isabell: Hvala. Anna nikada mi nisi rekla da ti se mama zvala Isabell.
ja: Pa nikada nismo baš o tome pričali tako da.....
Isabell: Ma ok je.
Angela: Cure sad me pustite na miru. Idem se odmoriti.
ja: Ok Angela. Javi mi se kada te puste iz bolnice. Bok
Isabell: Doviđenja!
Angela: Bok......
Izašli smo iz sobe.
Isabell: Ej baš ti je baka simpa.
ja: Nju ne smiješ zvati baka. Kaže da se osjeća starije zbog toga. Zato ju moram zvati Angela. Ne pitaj.....
Isabell: Ma nema veze. Idemo do Ronovog tate.
ja:Ajmo