jučer sam opala ko kruška. na cesti blizu kuće. naravno, kak to obično biva, nije moglo proći nezamijećeno jer sam zaronila kolko sam dugačka i široka ispred punog kafića. ma krasno, ne znam jel me više peklo oguljeno koljeno i dlanovi ili sramota od svojeg gracioznog dodira sa asfaltom.
pristojno sam hodala u japankama po ravnoj cesti i onda je moj pes počel lizat nekakav hračak (pardon, al je) s poda i ja sam u želji da ga odvratim od te gnjusne rabote (jer posle meni hoće davat puse), potrčala prema njemu. u ruci sam nosila puno vrećicu onih mini paradajzeka. uspjela sam se u skladu sa vlastitom spretnošću koja me prati od djetinjstva, popiknut na ravnom i zaronila sam na asfalt onak kak rukometaši zaplivaju po parketu kad slave pobjedu posle tekme.
paradajzi su se otkotrljali po cijeloj cesti a mene je bilo preveč sram da bi ih išla kupit. iz birca su se čuli komentari tipa: « ste vidli kak se raspala??? hahahaa!!!» (nadam se da su se zagrcnuli s kavom!)
i za šećer na kraju, u susret mi je išel jedan stari dedek koji se trgal od smijeha kak sam ja pala. pa, mislim, kaj je s tim starim ljudima? nemaju poštovanja prema mladima? nije se nit ponudil da mi pomogne skupit paradajze...
nekad se pitam zakaj me majka priroda tak nespretnu napravila (možda bi to trebala tatu pitat, zapravo), od kad znam za sebe padala sam, lomila i trgala svu vrstu tehnike, kaj god se dalo strgat, ja bi strgala, a kaj je najgore, pazila sam, bila pažljiva. tata mi je kupil valda 4 walkmana dok nije skužil da je pametnije svojoj kćerkici ništ ne dat s gumbićima u ruke.
a da ne govorim da sam opala bezbroj puta, gulila ruke, noge, čelo....nekak sam mislila da bu to prošlo s godinama, al eto, nije, što se jučer potvrdilo.
ispričala sam zakonitom kak sam se ljubila s asfaltom (btw, odletila sam skoro do nesretne pljuvačke koju je u međuvremenu pes polizal do kraja s guštom), on se smijal ko lud nakon kaj sam ga uvjerila da mi je ponos povređen više od koljena i dlanova (al danas me tak peče da bum poludela, zalepila sam si ogromni flaster sa žabama i patkicama prek dlana – nisam imala doma ništ drugo), već je naviknul na moje vratolomije.
ak vidite u gradu žensku u suknji sa oguljenim krastavim nogama, to sam ja.
Post je objavljen 20.07.2006. u 09:16 sati.