bilo bi eto stvarno lijepo od mene da napišem par rečenica o tome zašto nikog ne doživljavam zadnjih par dana i zašto sam totalno u nekom svom svijetu...pa zato što su me sjebali, jako sjebali...ne mogu uopće zamislit da se nešto takvo desilo, ono u životu za takvo što nisam čula, kao i svi oko mene...ugl svi znamo da sam upala na faks, bez plaćanja i da to je super...to je prejebeno, to je sve što sam htjela, samo to...ali srušilo se prebrzo, karte se tolko brzo ne sruše kad puhneš u njih...jednostavno izgubila sam svoje pravo na upis zbog nekih ljudi na faksu koji ne znaju obaviti svoj posao...mama mi se pretrgava i diže tužbe, bila je već kod manje više 3 ministra i onak 0 bodova...tako da sam ja isto 0, neam faksa...pitanje da li ću se moći upisati i na jesenskom roku, moj prijemni je poništen, mojih 680 bodova postalo je 0 bodova...ali ne bi ja ništa rekla da sam ja kriva, da sam ja sjebala, ali ja ne da nisam kriva nego ono...uopće više neam snage ni mislit, nit radit išta...sjedim doma i nikud nisam otišla iako mi je danas trebala bit jedna od jebenijih večeri...trebala sam se smijat, uživat, ali ne...i sad se pitam čemu to? zar moram bit jebena socijala cijeli život? gotovo je...fakat hoću plakat, jebeno oću plakat al onak ne mogu...sjedim i samo besciljno gleam jer ovako nešto da mi se dogodi....imala sam sve i sad iam ništa....i sad ti uživaj u ljetu bla bla...neam uopće snage za ništa kao ni volje...u glavi mi se odvijaju svakakve stvari koje uopće ne mogu posložit...ma zlo mi je...sori svima vama koje ne doživljavam, ali pokušajte me shvatit...
supergirls don't cry....heh....
Post je objavljen 19.07.2006. u 23:03 sati.