Svaki put kada se sjetim što sam dala,
što sam pustila da ode...
Suze samo što ne poteku,
Uspomene me bole...
Zašto sam dozvolila da tako daleko,
daleko od mene odeš,
Sada znam da nisam smjela,
dati ti da samo tako nestaneš.
Svakim pogledom shvaćam
da tvoje oči više ne gledaju moje,
Svaki trenutak mi pokazuje
dausne uzalud čekaju tvoje.
Ali neću više žaliti za tvojim dodirima,
jer ti nekome drugome letiš,
Nekome tko će možda shvatiti
da te ne smije pustiti,
Nekome tko će te čuvati,
kao što ja sam trebala...
Kasno sam shvatila koliko griješim,
prekasno da bi te vratila...
I moram te prestati čekati,
moram se prestati nadati,
Jer tebe više nema i nećeš se vratitit,
...a ja to znam.
by:PETRA
p.s. bilo je to 7.2. 2005. kada sam napisala jednu od najbolnijih... za mene
Post je objavljen 19.07.2006. u 09:07 sati.