Za sada najteži dan. Zašto? Zbog uspona i padova. Bilo je mnogo pokušaja i promašaja. Djeca mi na moru baš nisu vesela. Baka i djed ih tjeraju u red koji njima nije jača strana. Jordan i ja imamo ponekaj drugčiji odnos š njima. Baka i djed ne daju baš sve onak kak su djeca naučila. A djeci se to, naravno, ne sviđa. Kažu oni njima“ .... a mama i tata im to daju...“ a ovi će naravno: „a baka i djed to ne daju“. Joj kak se prepucavaju. Onda me djeca zovu i plaču na telefon da kada ćemo doći po njih. I kaj buš. Pali kola i po njih. I to ti je neki odmor. Prošli vikend smo ih otfurali, sad idemo po njih. Pa kaj ti je to. 500 kuna za cestarinu i gorivo. Sitnica. A ja ne delam. (mislite da bi trebala?) ja ne. A ni Jordan tak ne misli. On voli da sam mu zrihtana i odmorna. Oni kaj me čitaju od početka znaju i zakaj. (hihihi). O sis vam danas ne bum pisala jer mi već preveč fali. Pokušavam malo skrenuti misli na nekaj drugo. I eto, pak mi nije uspjelo. Uskoro ćemo i mi na more. Joj valjda mi ne buju zaprli bloga. Puno pozdrava. To bi vam bilo se za denes.
Post je objavljen 17.07.2006. u 17:14 sati.