Nikad nisam pomišljala, da ću biti osuđena.
Kad moje lice sazna ono što nije skriveno.
Daleko sam od onoga, što sam nekad znala.
Daleko od riječi koje bile su istina.
Ja neću nikoga kriviti, osim sažaljenja.
Sažaljenja nad samim sobom..
ovaj put sam ja daleko od njega.
Mogu prihvatiti svaku riječ, koliko god ona oštra bila.
Ali tada želim da moje uši trpe,
A ne tuđe misli nad tobom.
Postali smo ptice različitih godišnjih doba.
Sad osjećam da ti si jesensko lišće koje pada,
A ja zimzeleni bor.
Ono što ti imaš, nikad neću dobiti.
Ponovno se rađa život tvoj, a moj stalan ostaje.
Post je objavljen 17.07.2006. u 14:57 sati.