Bila sam jednom porculanski tanjur.
Držali su me za ukras u vitrini, stavili me na držač i stalno me glancali, brisali prašinu s onom pernatom metlicom. Divile su mi se oči razne,smeđe i plave, ruke me doticale, okretale, štambiljčić plavi proučavale.
I tako dugo vremena, više ni ne znam koliko.
Onda me otkrhnuo prvo vlasnik, pa neki usputni gost. Zabolilo me jako, od boli je caklina popucala. Sitna mrežica, gotovo nevidljiva nastala je na mojoj površini, sjaj se polako izlizao. I gurali su me sve dublje među one figurice i ostale porculane i na kraju me šutnuli u neku ladicu. Tu su me potucali simo-tamo da ne smetam bešteku i salvetama.
Jednog dana probudih se u kanti za smeće. Koji smrad! Nemam pojma što se dalje samnom dogodilo. Zdrobilo me, valjda u onom kontejneru.
Nikad mi više na pamet nije palo biti porculan.
Post je objavljen 16.07.2006. u 09:45 sati.