Sve je počelo kada smo svi malo odrasli…kada smo postali teen…kada nam je sve glupo i kada nam je uvijek dosadno.
Zapravo smo se ondje počeli sastajati još kao mala djeca, kada smo igrali traže(to je jedna igra kada jedna grupa drugu traži po cijelom naselju a ovi drugi se moraju negdje sakrivati)…pa onda poslije igre se umorimo i ondje se uvijek odmorimo.
Ta nam je klupa smrt i život. Sve je vezano za nju, ondje smo se uvijek sastajali negdje oko 9 ili pola 10 sati navečer i zezali se i svašta drugo radili.
…Sjećam se da smo jednom igrali ono kada vrtiš bocu i na koje dvoje se boca okrene neko mora nekog poljubit u lice…normalno u lice zato što smo još bili mali a dan danas da to igramo ko zna gdje bi se morali poljubit J…i uvjek se okrenula na mene i na jednog preslatkog dečka koji je prije bio moj najbolji frend a sada je najuživljeniji tip kojeg sam ikada upoznala ili vidjela…i tako sam ja njega par puta poljubila i on mene također…da mi je vratiti te dane.
Jednog ljeta smo bili nabijali žabe u vis…i sad se kajem zbog toga jer šta da mene neko tak dođe uhvati za noge i nabije me nogom u vis i da odletim na krov trafostanice(to je ono gdje je struja)…
Kao što vidite mi smo se tada ljudo provodili…Baš sam neki dan pričala s jednom frendicom o tome da kad smo bili mali bilo nam je super, stalno smo se igrali, družili. zezali, a sada kada smo teen ne možemo ništa raditi…moramo se rano vraćati kući jer nam starci ne vjeruju, svima nam je dosadno i nemamo se čime zabavljati…stvarno želim opet biti malo djete jer ne mogu više ovako izdržati…
Bili smo mi par puta izašli van u centar i bilo mi je dosadno…kad smo prolazili pored starijih svi su nas gledali nekako čudno koda nas žele ubiti…jedni su se počeli svađati s nama…ne znam zašto ali znam da su nam sigurno svi u sebi govorili…vidite one balavice…šta će oni u centru…ma de voz…nismo obraćali pažnju ali sam se htjela okrenuti i pobjeći kući…no kasnije sam se ohrabrila i rekla…de ajde šta ćemo kod kuće ajde idemo na trg jer tamo ima puno ljudi koje poznajemo i tamo nam je već bilo bolje…
No sada nam je malo bolje…sada se svaki dan idemo vozati na biciklima ili rolama…
…i super nam je jer stalno imamo neke teme za razgovor pa se fino i našalimo i zabavimo…
…BIT ĆE JOŠ ISTINITIH DOGAĐAJA…
P.S. ova priča je istinit događaj i od sada će tako i biti...
Post je objavljen 14.07.2006. u 21:46 sati.