Okruzena gomilom ljudi,s ljudima s kojima sam prosla toliko toga...
Nezanimljiva tema.
Gradska vreva.Iskljucujen se polako iz tog stvarnog svita i uranjan u prostrane dubine svojih misli,
jedinih koje su mi pravile drustvo svo ovo vrime.
Prijatelji dragi,vi ste nula.Isprazne price
slusan ih svaki dan,nisu mi zanimljive,dok poput nepozvanog gosta
Upadate iritantnim ricima u moja razmisljanja
Mislin samo o ignorantskon postupku kojim cu vas natirati da bar na trenutak
Odete,ne budete prisutni.makar ste mi fizicki jako blizu....
Bez obzira na sve lažno nasmijane ljude oko mene,
I dalje san sama,do nepovrata
Želin biti sama,sa svojin mislima.
Nestanite.Ne želin vas u svojoj blizini.
Ostavite me na miru,pustite me da se iskljucin iz ovog svita
I u agoniji bola opet ositin
Kako je to biti potpuno
Sama
***
Dok ocajnin pogledon tragan za osobon sa sjajen u ocima
Sve mi vise postaje jasno da izmedju previše površnih ljudi
Nije moguce naci osobu koja me razumi.Kojoj srce nije samo ledena ploha
Svi sa svojin problemima,svojin željama i svojon mržnjon prolaze
Pored mene.
I u toj ciloj prici sta san ja?
Ja...Osoba koja promatra.Gledan svit oko sebe
I on gleda u mene.
Tužnin i tupin pogledon,on zuri,osican paranoju,
Osican da se nekako moran rjesit tih ociju koje napadno bulje u mene
Koje mi jednin pogledon citaju sve misli
Zašto me gledaš tako?
Zašto mi ne pridjes i pozdravis me,zasto i dalje nisan ona koja samo promatra
A nije promatrana...Ne gledaj me tako....Pokusavan,nastojin,
Da otiran tvoje prisutstvo od mene,iz mene,da isparis na sve nacine iz mojeg uma
Zasto mi ne ide?Daj mi snage da buden uvjerljiva u glumljenju necega sta nisan
Bar to...Ako moj zivot vec mora bit jedan veliki scenarij
Autora s dobrin smislon za ironican humor
Neka tako i bude
....
Post je objavljen 14.07.2006. u 05:04 sati.