Približava se godišnji odmor. Odlučila sam pobjeći. Doslovno. U nepoznatu zemlju, među nepoznate ljude. Sama.
Problem u startu u putničkoj agenciji. Naišla sam na odličan aranžman. Cijena je prihvatljiva. Pita mene gospodin, ma ne, ne pita nego konstatira... Zemlja ta i ta, datum taj i taj za dvoje...
Khm, gospodine, aranžman nije za dvoje, za jednu osobu je, odgovaram mu. Malo se zbunio, ali nastavio je dalje.
E onda sam se ja zbunila jer, aranžman je 30% skuplji za jednu osobu jer mi onda treba jednokrevetna, a ne dvokrevetna soba. Fuck!!!! A ne... neće to tako. Ja ću spavati s nekim tko također ide sam. Nadam se da će takvih biti. Ne ide se tek tako u afričku pustinju pa da mi bude neugodno spavati s nepoznatim u sobi. Ma daj - 30%. Pa to je puno!! Ne dam!
U klinac. Koliko god meni ne smeta što sam sama i pomalo to prihvaćam jer trenutno se ništa ne mijenja, toliko sve češće nailazim na „probleme“ jer sam samac. E jebiga...
Post je objavljen 13.07.2006. u 19:32 sati.