ona neće ili ne umije
da me čuje i razumije
igramo se ja i ona
igre gluhih telefona
hladnoća se spustila na grad.hladnoća kakvu ne pamte ni naši najstariji.dobro,to je relativno jer moja baka ne pamti ni put od poštanskog sandučića do stana,ali zima je zbilja stisla toliko da su čak i pingvini žicali za čaj.večer idealna za memorijal smrznutih partizana na matić poljani,nikako za šetnju gradskim ulicama.na cesti samo ja,neki zaostali zapišani pijanac i pregažena mačka.zamotan zimskom robom poput žena u afganistanu jurio sam prema toplini doma svoga sa jedinom željom da što prije umočim sleđene nožne palčeve u vrelu šalicu čaja.
zavibrirao mi je mobitel u prednjem džepu skoro mi odlomivši smrznuto jaje koje se skupilo na veličinu ribizla.jedno od najslađih stvorenja u cijelom svemiru i bližem komšiluku pita ako imam digitron u koji se mogu staviti formule.
naravno da imam.tebi bi i bubreg donirao,a kamo li ne tamo neki kalkulator!
stiže nova poruka u kojoj se slatkica interesira koliko formula stane u taj kalkulator.očito da mi je hladnoća malo blokirala mozak pa nisam baš najbolje shvatio pitanje.a možda je ipak i istina da su nogometaši glupani.tipkajući laktovima jer prste nisam osjećao odgovorio sam joj da u digitron stane formula zavisno o tome koliko sitno piše????????uglavnom,dogovorili smo se da ću joj predati digitron sutra oko podne ispred indexa u centru grada.
tek dolaskom u toplinu stana zasjala je meni žarulja iznad moje fudbalerske tikve.njoj treba ona malo žešća mašina u koju se mogu sejvati podaci,a ne kao što sam ja mislio onaj digitron iz praška u koji bi ona ubacila papiriće sa šalabahterima.ups!kakav poser.
ništa,slijedećeg jutra spremio ja 300 kunelića u p-dže i pravac centar grada u obilazak trgovina sa školskim priborom.pa nisam lud da priznam kakav sam glupan ispao.barem nisam lud da to priznam osobi koju se nadam jedan dan ubrložit.ma šta nadam,sigurno ću ja nju ubrložit,samo ona još to ne zna:)))uostalom,sigurno će i meni jednom zatrebati taj digitron.za koeficijente na kladionici ili nešto slično....
upadam ja u knjižaru "mladost" u kojoj za pultom radi neki kremirani fosil koji je radio u ovoj istoj knjižari još kad su feničani koristili abakus za računanje.
dobar dan,imate li možda kakve kvalitetnije digitrone?
odgovorio mi je ponosno poput klinca u 5.osnovne koji se pred razredom hvali da je kroz ključanicu na vratima od svlačionice vidio grudnjak jedne osmašice:naravno da imamo.evo ovaj vam čak računa sinuse i cosinuse....
a jel?računa sinuse i cosinuse?i to je tebi napredan digitron,ti bijedni crve!takve danas poklanjaju u prašku,dabogda ti dobio upalu sinusa!ma mrš!
pronašao sam u hg spotu traženi digitron,ali sam pao na prdaru kad sam saznao cijenu od 1700 kn!trenutno nemam te pare pa makar izvrnuo sve džepove na hlačama i porazbijao sve kasice prasice:(((
odlazim do svojeg faksa i pitam kolege.svi me gledaju u tupilu sa izrazom lica poput alice u zemlji čudesa!nikad čuli da uopće postoji takav digitron??????
konačno dobijam broj od nekog crnića sa faksa kojeg ja u stvari niti ne znam.uredno svi odjebu moju zamolbu da ga nazovu umjesto mene i .......jebiga,okrenem ja broj!za divno čudo on mene zna(valjda sa nogometa)i za divno čudo ima taj digitron i ne možeš povjerovati ,ali nema uopće problema u vezi posuđivanja.kralju,legendo neopjevana,klanjam ti se,nazvat ću sina po tebi,svaka ti dala.....jedini problem je što on za pola sata kreće za sarajevo,pa jedino ako nekako mogu doći do njegovog sela iznad matulja......
trčim po fakultetu,navlačim ljude za rukav,uklizujem im u zglobove......konačno nalazim kolegu iz civilne vojske koji mi stavlja na raspolaganje svoju konzervu za sardine na 4 kotača.raspadnuti renault 4 koji je meni trenutno vredniji od ferrarija.ma nema veze i što u rezervoaru nema benzina ni za napunit čašicu za konjačić......ako stanemo gurat ću.....
stižemo na matulje,prepoznajem crnića(ipak znam i ja njega)!predaje mi digitron!imamo hrvatsku!poput franje ponosno podižem ruke u zrak držeći digitron pažljivo kao da u rukama imam ptičje jaje neke izumrle vrste!natrag vozimo u leru štedeći zadnji decilitar benzina.putem proučavam digitron i postaje mi jasno da ne kužim ni kurca na njemu utipkati.naprežem moždane vijuge poput hercula poirota,ali jedva da ga znam upaliti:(
u zakazano vrijeme dočekujem boginju na autobusnoj stanici ispred indexa i predajem joj digitron uz molbu da ga pazi kao kap vode na dlanu.
zahvaljuje i pita me da li joj mogu objasniti kako se upisuju formule.....
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!!AAAAAAAAAAAAAAA!!!!!
uspijevam se kontrolirati i smirenim glasom velečasnog na ispovjedi joj objašnjavam da je digitron lagan za koristiti i da će shvatiti bez problema.objasnio bi joj ja u sekundi,ali zbilja žuuuuuriiiiiiiiiim!!!
ciaoooooooooooooooooooo.......!!!!!!!
bježim u pravcu korza ostavljajući je u oblaku dima,ne osvrčući se i rušeći prolaznike po trotoaru............
Post je objavljen 12.07.2006. u 15:56 sati.