Sjedim sada pored ove sive kante pune elektronike i žica na sve strane, oko kojih se samo skuplja prašina, a ja bih to trebao očistiti. Budem kad mi to moje raspoloženje dopusti!
Dakle, lijevo od mene i kante gleda me iz staklene kugle, ja bih rekao zlatni šaran! Naime, on je toliko velik, petnaest mu je godina, a ja ga samo hranim i mijenjajući vodu, razmišljam da jednog dana , ne dao Bog, završi uz neku štukicu i soma, jasno sa mnogo pravih začina, kako su me učili pripremati u Osijeku, u kotliću. Prije petnaest godina bila su dva, koja sam poklonio pokojnoj supruzi. A onda je prije par godina jedan okrenuo trbuh prema gore, i morao sam ga baciti susjedinim mačkama. Što se može, dok nekom ne smrkne, drugom ne svane! Dakle te dvije ribe danju bi plivale, bile su pristojne, a da li su noću nešto radile, pojma nemam, Možda su bile istog spola ili seksualnih sklonosti, ali ja u staklenoj kugli od 10 litara nikada nisam vidio ikre. Neka im bude! Bile istospolne ili jednostavno je jednu stalno boljela glava. Svako živo stvorenje ima pravo na svoj vlastiti izbor, pa tako i ribice. Stari Latini rekoše "de gustibus..." a naši (Hvala Bogu) sad daleki istočni susjedi imaju meni simpatičnu uzrečicu: "Neko voli popa, neko popadiju, a neko popovu kćer". Slažem se! Ja za sebe znam i baš mi je zbog toga bilo lijepo u životu!
Da se vratim ribetini, neka živi koliko joj drago, ja ću se redovno brinuti o njoj, pa makar me nadživjela, a što će poslije biti, neznam. Dio moje porodice nema baš smisla za takve obaveze, i kad bih zamolio da se kupi hrana za zlatnu ribicu, mislim da bi ona išla kopati gliste po obližnjoj šumi, ili bi narezala jegera, pa je nahranila! Kaže jasno na blogu da sam prolupao i sa sedamdeset godina otvorio blog! Bolje ikad nego nikad! Uljuđenosti, pa makar i od najbližih, nikad dosta!
Desno su papagaji koji me ujutro bude kreštanjem u cik zore, prljalu prostor, kojeg dnevno po tri puta perem i u sebi psujem, ali barem međusobno zanimljivo ispuštaju glasiće, da ne kažem kriješte!
Imam ja još od životinjskog carstva, meni najdražeg, ali to u drugom nastavku!
Evo za danas dosta, ispričavam se svima ako ima (a sigurno ima) pravopisnih grešaka (Č i Ć), naime toliko sam u duhu kajkavac , Slovenija je blizu, i priznajem da za mene postoji samo jedan glas, koji bi kad se piše trebao imati vodoravni šeširić. Divim se Primorcima i Dalmatincima koje kad slušam, točno znam koju treba staviti kvaku!
Pozdrav i hvala svima koji su imali strpljenja da ovo pročitaju do kraja!
Post je objavljen 12.07.2006. u 09:07 sati.