Marketing
11.7.2006. dio treći
iden leć sad brzo jer se moran rano probudit...
uf...
baš me sad uvatilo neko glupo raspoloženje...
...pih...
nego šta san tila reć...
zabotravih...
sutra neću pisat...
ah, svima ću nedostajat...
ovo niko ne čita ionako...
bolje...
ovo pišen da se iživin...
ne da bi bia neki super cool blog...
iden sad upalit neku depresivnu muziku
i uzet onu bocu 
vigora
bit će mi baš kul
zezan se...
neću ni blizu vigora
sva ta stvar s opijanjen mi je dopizdila
pa ono di mi je pamet
iman sedamnajst godina a ja se opijan na kavalama svaki petak i subotu
i nije sad ono da je alkohol štetan i ta sranja
nego jednostavno mi je dosadilo to sve...
preseravat se na taj način...
ljudi kažu da kad se napiju zaborave probleme
nema tog alkohola zbog kojeg bi zaboravila probleme svoje
naprotiv, ja san ih još svjesnija...
ali mi se živo jebe za njih...
zabavljan se...
nije me briga za ništa...
ne gledan šta će bit sutra
ili šta će bit kad dođen sebi
samo živin za svaki trenutak
i dobro mi je...
osjećam se dobro...
a ne bi se tribala osjećat dobro...
i onda to nisan ja...
nisan svoja,
pretvorin se u drugu osobu...
ma neću pričat o tome...
ala ono nebi da pričan s kin...
pričan s kompjuteron
sa samon sobon...
jebote popizdila san...
koji mi je kurac?
ono slušan neke slatkaste pismice
gledan slatkaste filmove
uživljena san u tree hill
postajen romantična...
pišem pjesmice...
u jebote
ko da san osmi razred ponovo
takva san u osmon razredu bila
cila slatkasta romantična...
vjerovala u ljubav
i onda san skužila da neman u šta virovat
ljubav?
romantika?
sranje teško...
glupost
i ovo ne govorin ko neka ogorčena babetina
nego stvarno
ljudi previše očekuju od svega toga
al' opet
kad nisi zaljubljen dosadno ti je
nemaš na koga mislit
nemaš za kin trčat
i onda se ko ja ubijaš od dosade iz dana u dan
i stalno gledaš neke parove kako se ljubakaju
a ti nemaš nikog ni ko će ti se bar malo sviđat
mislin sviđaju se meni likovi tipa jason lewis ili axl rose...
ali niko realan
dobro.
sviđa mi se jedan
ali samo pinku
malo malo
ali on ima curu...
tako da je prekrižen
a i da nema...
ništa od toga...
jebiga...
ono nije ljubav za mene
možda jednog dana
kad buden racionalnije razmišljala
ali sada ne...
jednostavno nisam spremna nekog volit
ali tako bi tila...
tila bi imat nekog koga ću volit
nekog normalnog
nekog s kin ću se smijat...
nekog koga ću sanjat
nekog ko će me nazvat ujutro i zaželit mi dobro jutro
ili nekog ko će mi navečer poslat poruku laku noć
ne tribaju to bit neki super romantični "volin te ljubavi" razgovori
dovoljno bi bilo da me pita jednom kako sam
i da ga to stvarno zanima
da ga zanimaju moja mišljenja,
moji osjećaji
da trpi moje gluposti i mušice
nekog ko će znat koja je moja najdraža pisma
i otpivat će mi je
nekog ko će me se povremeno sjetit
nekog kome ću nedostajat kad odem u zagreb
nekog ko će mi bit prijatelj prije svega...
nekog ko će gledat mjesečevu ratnicu s menon
nekog ko će ić s menon kad se buden tetovirala i držat me za ruku
jer se stvarno bojin
neko s kin ću moć trčat po kiši
ko će me kacat u moru
ko će slagat puzzle s menon
i neko s kin ću ja igrat trešetu
(jer neću s nikin da igran jer užasno igran)
neko ko mi se neće smijat kad mu kažen da san bila zaljubljena u Michaela Jacksona kad san bila mala...
ili jednostavno nekog ko će me volit...
ali to je nemoguće...
nema veze...
dobro mi je i ovako...
sve super...
idem spavat...
nisan normalna stvarno...
love ya
Post je objavljen 12.07.2006. u 00:47 sati.