Pregled posta

nema nje (zauvijek)

nekad mi dođe pa pomislim zapravo o svojim prijateljima...

mislim, naravno, netko bi rekao - imaš ih jako puno...
ali kad bolje pogledaš na to, ko su zapravo moji prijatelji...


mogu na prste jedne ruke nabrojati one koji bi sve napravili za mene, a pod to ja smatram da su prijatelji..
oni koji su uz tebe čak i kad je najgore, kad mrziš sve oko sebe,
i znaju da ti trebaju pomoći, makar govoriš da je sve u redu...




nekad provedeš cijeli život uz ljude i tek kasnije shvatiš da ti i nisu bili prijatelji,
jer ako si mi prijatelj, trebaš me razumijeti i trpiti, to je pod default - zar ne?!

ja mislim da je prijatelj netko za koga i kad nemaš vremena stvoriš vremena, za bar sat vremena..
puno puta vidim nekog i kažem, joj mogli bi na kavu i uvijek ostane na tome,
tu je i poanta ovoga svega, imaš neke ljude za koje imaš a neki za koje nemaš vremena...


ovo bi se sad moglo interpretirat da sam neobzirna, ali nisam, jednostavno znam tko mi je prijatelj, a tko ne




jedino što me jako veseli je to da sam u zadnjih pola godine upoznala par ljudi koji su mi postali prijatelji ,
i to stvarno dobri prijatelji, čak i bolji od nekih koje znam već dugo vremena, jer me razumiju,
razumiju moje mušice, i ne osuđuju me, i znaju me, znaju me bolje nego neki ljudi koje znam već godinama....

poanta prijatelja kod mene je da si uvijek tu,
i kad sam đubre i kad sam tužna i kad pričam gluposti, i kad sam ljuta
i kad sam presretna i kad plačem i kad bi se htjela sakriti u neku rupu i čekat da prođu crni dani....



a poanta u tebi je da kužiš me i kada pričam besmislice, i u tome što me uvijek možeš nasmijati....