Marketing
Razmisljanja mlade Lucy uz jutarnju kavicu
I cigaretu,vec trecu po redu
. Svasta mi se ovih dana mota po glavi. Ja,cini se,volim samocu. Pukne me u nekom periodu da se izoliram od svega, bas kao sada. Otisla sam baki na selo. Inace mi to ne pada na pamet, navikla sam na Zagreb i zagrebacke guzve, ali evo,sad mi bas odgovara. Nikog neznam osim par ljudi i bas sam si nekak neopterecena.
Ne izlazim iz ove hladne kuce, osim tu i tamo. Mojoj bi Ivani to bilo nepojmljivo. Ivana je jedina osoba koja me zna u dubinu duse. Jedina osoba koja zna sto zelim reci cak i kada sutim. A opet, nas dvije smo tako razlicite na prvi pogled. Ona brije na neku alternativu, krece se u takvom drustvu, izlazi na takva mjesta i pije pivo. Uziva u pivu. Ja,za razliku od nje uvijek volim biti dotjerana, moje su poznanice teski snobovi,a lazne prijateljice misle da mi je izgled glavna preokupacija. Ironicno, vole me tu i tamo kopirati. Cudno, ja sebe ne smatram zgodnom,a daleko od toga da sam savrsena. ja mrzim pivo i nije mi jasno kako netko to moze s gustom piti. A i ruzno mi je vidjeti curu s pivom,ali ne i moju Ivanu. Ona ne glumi ono sto nije, ona stvarno uziva u svakom gutljaju. A opet, ja i Ivana se razumijemo bolje nego itko. Iako zivimo u istom kvartu,zna se dogoditi da se neko vrijeme uopce ne vidimo, zbog raznih obaveza. Ipak,ako bilo koja od nas dvije ima kakvih problema,ostavljamo sve. Jednostavno nadopunjujemo jedna drugu. Nakon njezinih savjeta stvari mi se vise i ne cine tako crnima.
Ne znam ni sama zasto sve ovo pisem, izgleda da mi fali kavica s njom.
A i upravo sam shvatila da je vazno imati jednu pravu prijateljicu,prijateljicu koja je uvijek tu.
Bolje nego tisuce laznih.
Post je objavljen 11.07.2006. u 11:14 sati.