evo..mozda je vrime da napisem novi post..ovaj put..pisem o jednoj jako posebnoj osobi..
evo znamo se već čitavi životni vijek.. vrijeme je da i tebi posvetim jednu odu..jednu zahvalu..proslo je puno vrimena od kada sam ti se otvorila..jer cesto smo se razdvajale i stalno bi nestajala ostavljajuci me samu u trenutcima kada sam te trebala najvise..cesto bi se pojavila u trenutcima kada te nisam mogla podnjeti..kada bi bila uvjerena da si se toliko promjenila da te nisam mogla ni pogledati..puno puta bi pozeljela pobjeci daleko..samo da se maknem od tebe..od toga tvoga sveznajuceg pogleda..načina na koji bi mi se obracala kada bi pala u jednu od svojih depresija..kao da za vecinu njih krivac nisi bila ti..bilo je vremena kada sam se drugima otvarala lakse nego tebi..da ti ne bi dala jos jednu sansu da na meni postavis neku od svojih dijagnoza..premalo samopouzdanje..strah od veze..strah od ljubavi...strah od prepustanja...da.. kukavica sam, znam.. zar si samo ocekivala da cu ti priznati sve..ma znas da nismo takve.. to nije bas neka zahvala..=) sto zelim reci..zelim ti zahvaliti na snazi koju si mi davala..na promjenama koje si uvodila..na onim trenutcima kada iza sebe nisam vidila tvoje otiske stopala..ne shvacajuci da ih nema jer si me za to vrijeme ti nosila..hvala ti na uvredama koje su me micale s mista..hvala ti na davanju razloga za dizanje u jutro..hvala sto si izvela da sama budem taj razlog..hvala ti sto me nisi napustila ni u tim trenutcima kada te nisam mogla pogledati..hvala ti sto mi nisi dopustila da pobjegnem..da zaboravim sebe.. hvala ti na tome sto jesi..hvala ti na tome sto si ja..
Post je objavljen 11.07.2006. u 00:15 sati.