Marketing
Mali princ
Jedna od mojih omiljenih knjiga,koju sam prvi put pročitao bez prekidanja.pritom se smiješeći.
Pisac Antoine de Saint Exupery,napisao je svoje najpoznatije i najslavnije djelo,1943.g. za djecu i odrasle.U njemu podjeća odrasle da su i oni nekada bili djeca (ali samo se neki toga sjećaju).
Kroz lik malog princa koji je neiskvaren i nježan,pisac kritizira svijet odraslih,materijalizam,koristoljublje i ljudsku glupost,a veliča prijateljstvo,odgovornost,žrtvu,ljubav prema životu.
Mali princ govorio nesputano “dječjim ustima” i ne skriva plemenite osjećaje,ne zatomljuje ih,poput odraslih,koji s druge strane nemaju srama u borbi za grabež i prestiž.
Pisac započinje priču dogadjajem iz svoga djetinjstva.Kada je imao šest godina, čitao je o prašumi i inspiriran time,nacrtao svoj prvi crtež.
Odrasli su mislili da je to šešir,ali to je zmija boa koja je progutala slona.Tada im je nacrtao zmiju bou iznutra,kako bi ga odrasli bolje shvatili.
Odrasli su mu savjetovali da se ostavi crtanja zmije boe izvana ili iznutra i da se radije pozabavi geografijom, povijesti,računicom i gramatikom. Bio je obeshrabren neuspjehom svog crteža broj l i svog crteža broj 2. Odrasle osobe nikad ništa ne shvaćaju same, a djeci je muka da im stalno daju objašnjenja.
Dugo je živio medju odraslima. Vidio ih je sasvim izbliza. To nije mnogo popravilo njegovo mišljenje o njima.
Kada bi sreo nekog od njih tko bi mu izgledao malo bistriji, iskušavao ga je svojim crtežom broj l, koji je stalno čuvao. Želio je saznati da li on zaista shvaća. Ali on bi mu uvijek odgovarao:«To je šešir«. Tada mu ne bi pričao ni zmiji boi, ni o prašumi, ni o zvijezdama. Spustio bih se na njegov nivo. Govorio bi mu o bridžu, o golfu, o politici i o strojevima. I odrasla osoba bila bi vrlo zadovoljna što se upoznala sa tako razboritim čovjekom.
Mali princ dolazi s asteroida B 612.Njega je otkrio turski znanstvenik.Prilikom prezentacije otkrića,nisu ga shvaćali ozbiljno,jer je bio odjeven u tursku nošnju.Kada je jedan turski silnik,zapovijedao da se Turci moraju odijevati,kao i ostali,ponovio je prezentaciju i tada su priznali njegovo otkriće.
Odrasle osobe vole brojeve. Kad im pričate o nekom novom prijatelju, nikad vas neće zapitati o onom što je bitno. Nikad vam neće reći: »Kakva je boja njegovog glasa? Koje su mu najomiljenije igre? Da li skuplja leptire?« Nego vas pitaju: »Koliko mu je godina? Koliko ima braće? Koliko je težak? Koliko zaradjuje njegov otac?« Tek tada smatraju da ga poznaju. Ako kažete odraslim osobama: »Vidio sam jednu lijepu kuću od crvenih cigli sa geranijama na prozorima i golubovima na krovu...«, oni nisu u stanju da zamisle tu kuću. Treba im reći: »Vidio sam kuću od sto tisuća franaka«. Tada će uzviknuti: »Kako je lijepa!«
Ne treba im zamjeriti. Djeca trebaju biti vrlo popustljiva prema odraslim osobama.Ali, naravno, mi koji shvaćamo život, mi ne marimo za brojeve
Poznajem planet na kojem živi neki crveni debeljko. Nikad nije pomirisao cvijet. Nikad nije pogledao zvijezdu. Nikad nije nikoga volio. Nikad ništa drugo nije radio, samo je računao... I po cijeli dan ponavlja kao i ti: »Ja sam ozbiljan čovjek! Ja sam ozbiljan čovjek!« i pri tom se sav nadima od ponosa. Ali to nije čovjek, to je gljiva.
I ako ja poznajem jedan jedinstveni cvijet, koga nema nigdje osim na mom planetu, i koji jedna mala ovca može uništiti u jednom trenu, samoo tako, jednog jutra, čak i ne shvaćajući šta čini, zar to nije važno!
Mali princ je putovao svemirom i nailazimo na zanimljive likove,koji su živjeli besmisleno i okupirali život glupostima.Kralj je vladao asteroidom na kojem nije bilo podanika,pijanac više nije ni znao zašto pije,poslovni čovjek,kupovao je zvijezde koje mu ničemu ne služe,jer ne može do njih,samo mu se pripaljivač plinskih svjetiljki svidio,jer se on bavi nečim drugim,a ne samim sobom.
Ipak je kralj rekao nešto pametno:Treba od svakoga zahtijevati,ono što može učiniti.Vlast u prvom redu,ovisi o razumu.
Zašto piješ? upita ga mali princ.
Da zaboravim, odgovori pijanica.
Što da zaboraviš? raspitivao se mali princ koji ga je već žalio.
Da zaboravim da se sramim, prizna pijanica obarajući glavu.
Čega da se sramiš? raspitivao se mali princ koji je želio da mu pomogne.
Da se sramim što pijem,završi pijanica i utonu konačno u šutnju.
I mali princ ode zbunjen.
»Odrasli su zaista vrlo, vrlo čudni«, govorio je on u sebi dok je putovao.
Što radim s njima?
Da.
Ništa. One su moje.
Zvijezde su tvoje?
Da.
Čemu ti to služi što su zvijezde tvoje?
To me čini bogatim.
A čemu ti služi što si bogat?
Da kupim druge zvijezde, ako ih netko pronadje.
Kako zvijezde mogu biti nečije?
Pa čije su one? – odgovori mrovoljno poslovni čovek.
Ne znam. Ničije.
Onda su moje, pošto sam ja prvi na njih pomislio.
To je istina, reče mali princ. I šta radiš s njima?
Upravljam. Brojim ih i prebrojavam reče poslovni čovjek. To je teško. Ali ja sam ozbiljan čovjek.
Mali princ još nije bio zadovoljan.
Ali ako ja imam šal, mogu ga staviti oko vrata, i odnijeti ga. Ako imam cvijet, mogu ga ubrati i odnesti. A ti ne možeš da ubereš zvijezde!
Ne, ali mogu ih staviti u banku.
Šta to znači?
Znači da napišem na papir broj mojih zvijezda. Zatim taj papir zaključavam u sef.
I to je sve?
To je dovoljno!
»Odrasli su zbilja sasvim neobični«, reče jednostavno mali princ u sebi dok je putovao.
Sedmi planet bila je dakle, Zemlja.
Mali princ ode da ponovo vidi ruže.
Vi uopće ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite, reče im on. Nitko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svijetu.
Ruže su se osjećale vrlo nelagodno.
Lijepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovjek ne može umrijeti za vas. Naravno, običan prolaznik povjerovao bi da moja ruža sliči na vas. Ali ona sama,značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoloo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusjenice (osim one dvije-tri radi leptira). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvali ili kako ponekad šuti. Zato što je to moja ruža.
I on se vrati lisici:
Zbogom, reče joj on...
Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: čovjek samo srcem dobro vidi. Ono što je bitno,očima je nevidljivo.
Da bolje zapamtite
Voici mon secret. Il est trčs simple: on ne voit bien qu'avec le coeur. L'essentiel est invisible pour les yeux. francuski
And now here is my secret, a very simple secret: It is only with the heart that one can see rightly; what is essential is invisible to the eye. engleski
Hier ist mein Geheimnis. Es ist ganz einfach: man sieht nur mit dem Herzen gut. Das Wesentliche ist für die Augen unsichtbar. njemački
He aquí mi secreto. Es muy simple: no se ve bien sino con el corazón. Lo esencial es invisible a los ojos. španjolski
Íme, a titkom. Egyszerü: az ember csak a szívével lát jól. A lényeges a szemnek láthatatlan. madjarski
Oto moja tajemnica. Jest bardzo prosta: widzimy tylko poprzez serce. To co najwazniejsze jest niewidoczne dla oczu. poljski
Cuj mojo skrivnost. Zelo preprosta je: Kdor hoce videti, mora gledati s srcem. Bistvo je ocem nevidno. slovenski
Dobar dan, reče trgovac.
To je bio trgovac savršenih pilula koje gase žedj.
Čovjek proguta jednu tjedno i ne osjeća više potrebu da pije.
Zašto to prodaješ? upita mali princ.
To je velika ušteda u vremenu, reče trgovac. Stručnjaci su proračunali. Čovjek uštedi pedeset tri minuta tjedno.
A što radi za tih pedeset tri minuta?
Radi što hoće...
»Kada bih ja imao, reče u sebi mali princ, kad bih ja imao slobodnih pedeset tri minuta, uputio bih se sasvim lagano nekom izvoru...«
Ljudi sa tvoje planete, reče mali princ, uzgajaju pet tisuća ruža samo u jednom vrtu... i nisu u stanju da u njima nadju ono što traže...
Nisu u stanju da nadju, odgovorih...
A ipak, ono što traže, može se naći u jednoj jedinoj ruži ili u malo vode...
Ako vam pristupi dječak,ako se smije,ako mu je kosa zlatna,ako ne odgovara kada ga pitate,pogodit ćete odmah tko je on!Ne dajte mi da tugujem,odmah mi javite da se vratio…
Post je objavljen 10.07.2006. u 23:39 sati.