Marketing
potencijalni stvoritelj je odbio uć u pekaru i tražit kruh s posebnim naglaskom i bez novaca
Heh, da.... Zanimljiv dan. Tolko zanimljiv da pišem poremećenu pričicu o tome... Sa svim danas upoznatim ljudima... i onima koje prije upoznah... Da...
Uspjela sam se opet zbrukat pred ljudima koji su fora. Nije mi se dalo govorit i kretat se i takva sranja koja i inače izbjegavam. Buljila sam u glupo nebo kroz glupi prozor...
Ok, idem nekak od početka... početnog početka.. moram prestat ovak pisat...
Probudila sam stvarno jako rano... morala sam ić s dodig šetat njenog ljepog ali glupog psa Roberta.
Bilo je vruće...
Lijep ali glup pas je jako slinio...
Onda sam se išla debilizirat po kući i maltretirat staru koja je bila živčana. Tjerala sam ju da pjeva samnom neke moje izmišljene pjesme i ostale zle stvari.
Onda sam se opet našla s dodig... stvarno ju previše spominjem u postovima. Najbolje bi bilo da se i ovaj moj blog zove dodig... da...
Išle smo bušit uši.. da, išle smo, ali nismo baš nikad do tam došle.... Završile smo na kraju u kinu. Mi uvijek završimo u kinu... Film je bio tak zbunjen da sam imala cjelo vrijeme onakvu facu sa obješenom čeljusti i tupim pogledom....
Onda smo se pobrali iz kina bez ikakvog suvenira, zbog čega sam bila jako ljuta.
Onda smo bili na trgu i došli su ljudovi. Onda smo dodig i ja obukli kombinezone i bili smo tak. U kombinezonima. Na sred trga. I tak... Kretali smo se do rune... I bili smo tam...
I primili smo jednu ženu u stvoritelje... samo mora još proć neke testiće.. hehehe
Ovakvo pisanje nema smisla... S obzirom da je dodig jedini čovjek koji čita ove gluposti, ili se bar pravi da ih čita, što je opet dobro, neću se previše zamarat s objašnjenjima. I pisat ću ovak čudno dok mi ne ukinu blog ili ga ja slučajno obrišem.... slučajno....
Boli me čeljust.... od debiliziranog izmišljenog jezika kojeg smo nazvali jezik.
I boli me glava od kamilice....
I sve je čudno...
I idem ja sad....
Pisat pričicu....
Jep....
Pozdrav uskličnik
Post je objavljen 10.07.2006. u 23:17 sati.