Pregled posta

nešto iz školskih dana...........

Tijekom našeg četverogodišnjeg preživljavanja u gimnaziji Koromanka je zapisivala sve ove bisere koje je izjavila jedna profa.Mislim da svi znate o kome se radi.......



-Nisam čula, ali nadam se da ono što sam čula nisam dobro čula.
-Vi morate vježbati, jer ako ne, ja drumom vi šumom.
-Ja nisam vrač pogađač.
-Koja je to krivulja? Dvogrba deva!
-Matematički ćemo to napisati malo kulturnije.
-Sjedi, grij stolicu i zdravo Pero.
-Ti si ko sinusoidac.
-Nema tu zadnje, predzadnje. Matematika je jedna dinamična nauka.
-Križan, to je nešto neidentificirano.
-Palin, ti si kontinuirana funkcija.
-Ja se držim pravila ko pijan plota.
-Vama je svejedno da je meni svejedno.
-Preskočio si cijeli postupak zaboravljanja.
-Ne možete račun bez krčmara.
-Možete računati na različite načine, ali u principu uvijek moramo riješiti
točno.
-Simiću, bez izraza prikladnih krčmarskom okruženju.
-Moram sa štulama hodati između vaših torba.
-Bez imena i prezimena, znači bez identiteta.
-Ne moramo sad biti Leonardo.
-Simiću ne smetaj!
Ne smetam.
Nego šta? Konstantno smetaš!
-Približi se korpi za smeće i baci žvakaču.
-Nismo mi čarobnjaci.
-Grbac, ti se baviš drugim stvarima kada treba upijati znanost i nauku.
-Više bi nakopala da si išla na njivu.
-Ovo je matematički zločin.
-Nemojte ponavljati ko pačići.
-Vi ste lovci na ocjene.
-Prvo moraš imati plot da bi preskočio preko plota.
-To ne vidimo ništa šta piše. Samo naslućujemo.
-Možemo mi koristiti mozak do sudnjega dana.
-Ova zagrada je samo figurativna.
-Oni nešto šuškaju, pa ja više ne znam ko pije a ko plaća.
-Dobit ćeš besplatno ljetovanje u školi.
-Svaki zadatak ima svoju osobnost.
-Koroman, razgibavanje vilice izvoli baciti u smeće.
-Ja ti mogu dati 5 i 1 i 1 i 5.
-Možeš biti i sv. Petar i Pajo Patak.
-On je kamen smutnje.
-Koja je to književna kovanica?
-Za banalne zadatke idite za vatrogasce.
-Izvolite žrtvovati za nauku, kupite si formule.
-Ja ću vas izbaciti van. I još ću vam to popratiti jednom ocjenom.
-Blješti nešto što ima karakteristiku sjaja.
-Ovo nije škola učenika u privredi.
-Ovdje bi trebalo žmikanje jedno.
-Nema pozitivne ocjene bez negativnog gradiva.
-Ja ću tamo otvoriti rubriku «Vjerovali ili ne».
-Imamo li mi materijalni trag o vašem sjedenju?
-Ja sad mogu izaći van, pa vi drvlje i kamenje.
-Drndić, tamo lijepo žvakaću uskladišti.
-Mi ćemo ovu vašu komornu atmosferu malo prodrmati.
-Koroman, šta sad prebrojavaš svoje zalihe.
-Ja ću vas počastiti negativnom ocjenom.
-Stojković, šta stojiš ko Mona Lisa?
-Ovo nije znanje prepoznavanja, ovo je znanje naslućivanja.
-Ne čujem ja tako daleko ko šišmiš.
-Tko zna? Ili misli da zna? Ili naslućuje?
-Nemoj tako zbrda-zdola, mađioničarski.
-U petak opet nema nastave. Stalno je neka magla.
-Ovaj prozor ovdje krekeće ko da smo u dvorcu Frankenštajna.
-To se mora riješiti na ćoravo.
-Matematika je harmonička.
-Nije ovo znanje reprodukcije.
-Ovo je tu sve kamilica sada.
-Riješite to na porodičnom nivou.
-Čulinoviću, nije ti bilo ni u peti da napišeš zadaću.
-Drndić, oćeš jedinicu preko veze¬?
-Nećemo soliti more.
-Ako ne znaš, imaš tu pomoćnu poštansku službu pa čitaj.
-Nella, dođi riješit.
Ne znam. Pa nije ovo srednjovjekovna inkvizicija.
-Jadna ova nauka s vama!
-Pa to i vatrogasci koji su završili 3 razreda znaju!
-Ja ovdje imam spisak jecaja.
-Kako ću ja crtati graf na ovome kupusu?
-Ona ima sve po redu što jedan čovjek može imati.
-To je ko da čitaš Dostojevskog, a ne znaš…Ništa.
-Kakva je to jednadžba? Užasna, nije li?
-Nismo došli u školu zabavljati se, nego učiti i raditi, mučiti se i znojiti.
-Ja ću tebi izlučiti jednu jedinicu.
-Ne možemo takvu grešku napraviti ni u najružnijim snovima.
-Pitagora i cijela svita matematičara vrti se u grobu.
-Kakva je to umotvorina?
-Grbac, ploča ti je neuredna. Neuredna, neugledna i besprizorna.
-Panić, nemaš zadaću! To ti je prvo kazneno djelo.
-Neću vam sve sricati u pero ko pačićima.
-Koroman, nisi došla sad u neki svoj KAFIĆ da se tu razvlačiš!
-Grbac, nisi se samo okrenula. Okrećeš se ko vjetrenjača.
-Ometaš prosvjetni proces.
-Čim piše NE KORISTI RAČUNALO, to znači KORISTI MOZAK.
-Simić, dođi na ploču pa ću ti i ocjenu zalijepiti.
-Držiš nogu gore ko roda.
-Jedna klupa, dvije učenice, dvije noge
-To nije bilježnica, to je kupusara.
-Drndić, žvakaću u smeće. Možeš odmah kosi hitac.
-To sad sve ti moraš pripovijedati meni i ostalim slušateljima.
-Šta bi još trebala napisati da ispunim rubriku jecaja?
-Vi ništa ne radite, pa ja protuzakonito dobivam plaću.
-Učenika se ne smije izbaciti dok temperatura ne dođe do točke vrelišta.
-Da bi ti primio neku šokantnu vijest, tebi treba neki DELTA T da ti ispriča.
-U ovoj demokraciji svi smo jednaki, svi imamo neka prava. Ne može to tako.
-Baš si gledao negdje pod kutom od 63 stupnja.
-Ili sam ja gluha ili ste vi… Bit će da sam ja gluha.
-To ne znaš da li je glista ili broj.
-Kako ćete izračunati koliko ćete imati matematiku? Jedan plus jedan…
-Sad će tebi Schwarzenegger dati jedan.
-Križan, to je slabo. To je kost bez mesa.
-Ja bih molila tvoju bilježnicu, sa glavom i sa repom i bez dodataka.
-Dat ću ti ocjenu. Usku, tanku.
-Lijepo kad dođeš na popravni doneseš si za pit. Šta vi pijete?
Coca-Cola,McDonald's?
-Neuvjetna je klima, ja neću zaključivat ocjene.
-Tu sve nešto piše od Petra do Pavla, a nigdje točno.
-Grbac, oćeš ti malo ovdje…jedan brifing.
-Ja ću vas svih na popravni poslati. Jednom onako čoporativno.
-Uopće se ne vidi da je pet polovina. To je ko neki feder.
-govori cijelom razredu: Vi ste se malo uspavali, ljepotice!
-Vi ste svi kolektivno-pasivni spavači.
-Ja imam osjećaj da ja pričam kineski, a vi ste isključili svoje razumiješ ti šta ja znam.
-Ovo je ko da smo u šumi.
-Budete li se vi uspavane ljepotice i prinčevi tako ponašali, ja ću otvorit dnevnik, pa
makar vi pisali fiziku, kemiju ili Bibliju.
-Dobio sam jedan jer nisam slušao – To je priloška oznaka uzroka.
-Ma, mala moja, ja znam da mrziš matematiku, ali toliko ne!
-Pa već su i kokoške naučile, a ne samo vrapci.
-Od viška glava ne boli. Ili tek onda počne?!
-Samo glavu i rep ima, a sve ostalo-meso-nema nigdje.
-Zašto ova klupa stoji pod skoro pravim kutom?
-Paniću, šta radiš? Pleteš?
-Ajde idi na WC, samo se vrati.
-Ajde izračunaj koliko je ova kobasica kranjska.
-Evo vam kontrolne. Dobar tek!
-Šta je to!? Zastavica?? Ružno je.
-Križan, ti isto spadaš u onu skupinu koja hvata krivine.
-Evo ga još jedan pacijent.
-Ovo nije škola za povrtlarstvo.
-Ti pričaš neprestano. Ne neprestano, nego kontinuirano već 4 godine.
-To je greška. Grozna greška! Ubitačna greška!!
-Grbac, okreni se. Lijepo, uredno, pod pravim kutom.
-Zašto bi zbrajali svih milijun članova kad imamo formulu. Šta to nije čarobno?!
-To bi u 4. razredu već trebali znati. I to ne 4. razred neke postolarske škole.
-Lijepo ti piše. Fino ko neka pričica.
-Ma jesi riješio tu kvadratnu jednadžbu jadnu!?
-Čija je ovo knjiga? Ajoj, kako je lijepa i čista! Malo se koristi!
-Ne možeš ti ubacit kupus u sarmu kad to i je to.
-Pa nemaš šta biti spremna. To ti je sve ovako iz života.
-Paniću, vrata su ti ovdje pa možeš u beskonačnost.
-Ja ću si zapisat. Pametan piše, a onaj drugi je…tako.
-To je isto ko da ideš kod zubara, a on ti odsiječe ruku.
-Prof: U petak oni koji su dobili jedan pišu kontrolnu.
Đapić: A šta mi ostali smo slobodni?
Prof: Ne!!! Vi ste zauzeti!
-Prof: Koga nismo dugo vidjeli na ploči? Mandić, ti dugo nisi bio, ajmo na ploču!
Mandić: Ali profesorice, ja to baš ne kužim…
Prof: Ooo, srce moje!!! Ajde, ajde na ploču.
-Nije sve zbrda-zdola. Sve je po dolu.
-Đapić i Panić, mogu vam dati i dvije jedinice! Jednu za sada, a jednu za svaki slučaj.
-Pa šta! Napišeš zadaću i mirna Bosna!
-Prof: Simić, ajde piši! Odnos prema radu je nula!
Simić: Pa već ste mi dali jedinicu za to!
Prof: Da! Ali to je bila poticajna jedinica!
-U tjedan dana možeš naučiti Ilijadu i Odiseju napamet!
-Vidiš, to ti je sve ono,kako se to psihološki kaže:
Moraš uvijek pozitivno razmišljati!
-Šta ćemo tu ko u tunelu?-kad su zastori bili navučeni, a svjetlo ugašeno.
-Škola je škola, družba je družba, služba je služba.
-Ne čujem te ja, nisam ja šišmiš.
-Ovo nije škola učenika u prirodi.
¬-A da...zamisli...nisam stekla takav dojam...
-Glavaš misli da će ić na mjestu, al ja nikako ne popuštam...
-Čim te pitam, znači da te varam!!
-Ma joj Grbac, pisat ću memoare..
-To nije vezano uz taj zadatak, prema tome zaboravimo to!!
-Minuta je raskoš vremena.
-Dat ću ja tebi 5 na nultu!
(kada se Grbac premjestila iz zadnje klupe do prozora u 1. do vrata)
-Grbac, baš si se dislocirala po dijagonali...!!
-To ti je Paniću zabluda!
-Faktor zaboravljanja je velik!!
-Paniću ti si toliko svestran da uz matematiku radiš i kemiju.
-Koroman, ovo je matematički zločin!
-Bilješkoviću, pa nećemo mi to tako nečujno.
-Dođem ti ja kod mesara kupiti kilu mesa i kažem mu kako nemam novaca. Šta će mi reći? –Zaboravi!
-Mi to u glavi kratimo-fiktivno!
-2 je 2, 3 je 3 tu nemamo šta!
Prof.reže papir i govori: Sad će ovo biti krug-ili možda neće-reče zamišljeno...
-Izbriši tu ˝, nećemo je pisati do sudnjeg dana!
Simić kad Križan nije znao rješiti zadatak na ploči: A jadan, pa on je sa sela.
Prof.: A šta smo mi iz metropole?
-Nema tu hvala, molim-nismo mi uslužna djelatnost!
-Evo i ja sam donijela kocku da ne kažete da nemam ništa.
Kad je pukla kreda: Evo još samo ova sirotinja.
-Svi heroji...Kako ono ide pjesma?
-Ja moram na tržnicu da mi babe ne prodaju sve šta imaju!

by:Kuba





Post je objavljen 10.07.2006. u 12:37 sati.